Свети блудни син и самилосни Oтац
Монах
Мојсије са Свете Горе
Саблажњујуће поштовање наше слободе
У причи о блудном сину, Бог Отац невероватно поштује људску слободу и вољу. Отац из параболе не брине о свом ауторитету, о томе шта ће
други рећи о њему, о томе да
ће изгубити своју подршку - своје дете које
му је помагало. Он је ожалошћен због одласка сина, али није
хтео да га у томе спречи, иако је то могао.
Понекад велика слобода Бога запрепашћује.
Волели бисмо да нас више ограничава.
Ми не знамо да ценимо и уживамо у слободи. Очева љубав
је веома племенита. Он жели
близу себе децу која га воле, а не
робове без
слободе, преплашене и застрашене. Он му омогућава да злоупотреби своју слободу, кроз веома опасну игру. Плод рогача дрвета, знате, сладак је у почетку и горак
на крају, баш као грех. Без Бога човек је
гладан, жедан и сам.
Незасита глад и жеђ, страшна усамљеност. Јурњава за задовољством донела му је неподношљиву патњу. Али, велика љубав његовог оца увек га је пратила. Спасила га је од заборава и разочарања. Био је потпуно уверен
у љубав свога оца и то га је сачувало.
Оно што га је још спасло, било је, исто тако, његово неодлагање повратка и путовање без
застајања. Спасоносна мисао одмах је преточена у дело.
Отац га је
ишчекивао, толико је била велика
његова љубав. Свети Оци кажу следеће: да је само овај одломак из Јеванђеља
остао из целог Јеванђеља, то било
би довољно за спасење човечанства. Парабола не би требало да буде названа по блудном сину, већ по самилосном Оцу.
Други блудни син
Онда наилазимо на старијег сина у параболи. Он тражи награду за свој рад, хвали се својом моралном величини
и осећа себе неупоредиво бољим
од свог брата. Он не жели да учествује у радости
свога оца због повратка свог изгубљеног брата. Ови догађаји ослободили
су га његове маске,
и представили га као лишеног сваке врлине. На
крају имамо два расипна (блудна) сина.
Први је млађи син, који се
каје и враћа са сузама у очима. Други, изненађујуће, је откривен као расипник (блудни син)
иако никада није напустио своју кућу. Он је расипник у дворишту и својим
мислима, и од свог срца
чини пећину разбојничку. Иако улази у кућу,
он је сурови и усправни фарисеј,
који захтева од Бога казну грешника и оправдање оних попут себе. И цариник и блудни син су плакали, али фарисеј и старији син нису уопште плакали јер су
имали его који им брани да заплачу. Потребни су обазривост и молитва да нас Бог
просветли да разазнамо нашу ситуацију, јер је трагедија да
неко живи у Цркви, а ипак да буде
ван ње као старији син.
Очеви и домаћини
породица, родитељи и наставници, морају да уважавају децу, да их науче
да буду љубитељи части, да их
науче својим светлим примером,
да буду стрпљиви, да се надају и моле.
Најзад, угледни цариник и свети блудни син су све то чинили, јер су својим делима посведочили право покајање, док су"праведни" старији син и фарисеј захтевали признање и поштовање, и зато су они ти који се не кају и који су лицемери. Они не учествују у радости других, они су застрашујући себељупци. Дозволимо, дакле, себи да опонашамо цариника и блудног сина у њиховом покајању да би могли већ сада да живимо у рају.
Најзад, угледни цариник и свети блудни син су све то чинили, јер су својим делима посведочили право покајање, док су"праведни" старији син и фарисеј захтевали признање и поштовање, и зато су они ти који се не кају и који су лицемери. Они не учествују у радости других, они су застрашујући себељупци. Дозволимо, дакле, себи да опонашамо цариника и блудног сина у њиховом покајању да би могли већ сада да живимо у рају.
Текст: http://www.johnsanidopoulos.com/2014/02/the-holy-prodigal-and-compassionate.html
Слика: http://iconreader.wordpress.com/2012/02/12/an-icon-of-an-icon-of-repentance-the-prodigal-son/
