Српска православна омладина пише Харалампију (коме је већ писао Доситеј Обрадовић), одломак

ЂУРЂЕВДАНСКО ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Христос воскресе, драги Харалампије!

Немој се чудити што ти Срби после 220 година поново пишу. Можда си мислио да смо те у краткој памети заборавили, али, не бој се, нисмо, ни тебе као ни Димитрија, у калуђерству нареченога Доситеја, који ти прво писмо писаше.

Ево, у овом Светом Манастиру прославља српска омладина Васкрс Христов, сада и свакога дана, овде и на свакоме месту:

Васкршњи пост смо постили,
Пред иконом Христовом се молили,
Постом и молитвом смирење тражили,
Душу своју и тело чистили,
Да нам ум буде чист а око бистро,
Да бисмо видели боље,
Да бисмо чули боље,
Да бисмо разумели боље
Васкрс Христов, победу над смрћу!!!
Ако хришћанство на догађај сведеш
Онда је догађај – Васкрсење Христово!
Ако хришћанство у времену почетак има
Онда је почетак – Васкрсење Христово!
У нашим животима три етапе стоје:
Прва је етапа – рођење у Христу,
Друга је етапа – преображај Христом,
Трећа је и главна – Васкрснути с Христом!!!

       Ох, драги Харалампије, колико греше они који не посте а пост нападају, колико греше они који посте а једва чекају да му краја виде не би ли се најели меса и препили вина. Колико је грешио несрећни Димитрије који није схватио да пост не убија и не умртвљује него васкрсава и оживљава човекову душу и тело; колико је грешио несрећни Димитрије који није схватио да пост претвара и преображава људско тело у свете мошти, док преједање, препијање и клањање стомаку га претвара у смрдљиву гомилу трулога меса.

Чудиш се, љубезни мој пријатељу, речима које ти упућујем?! Мним да си очекивао, након првог писма које ти Димитрије написа, другачије мисли од српске омладине у 21. веку?

Одмах ћемо ти рећи: ми не желимо да будемо духовна чеда Димитријева. Другог учитеља Срби данас ишту. Доста нам је Димитријеве школе.

Видим, драги мој, ништа ти није јасно, до малопре си мислио да је Србе извела на прави пут мудрост просвећене Западне Европе, а, гле чуда, управо Димитрија који ту просвећеност у Србију донесе, данас одбацује српска омладина са речима: „Доста нам је Димитријеве школе.“

Сигурно се питаш, каквог Срби онда просветитеља траже ако Димитрија неће и шта се то догодило са српским народом у последњих 200 година кад му тако данас омладина збори?!

Једна забуна међу нама влада: српски народ просветитељима зове два Србина: Светога Саву и Доситеја Обрадовића, а истина је да је само један просветитељ српски, просветитељ прави, просветитељ светлости и словесности – Свети Сава.

Свети Сава је највећи српски просветитељ јер је највећи српски светитељ. Просвета је само пројекција светости, зрачење светлости; светитељ светли и тиме просветљује, просвећује. Без светитеља нема просветитеља; без светости нема просвете.

Два велика симбола српске духовне културе су Растково бекство у манастир и бекство Доситејево из манастира. Растко одлази у манастир и примивши на себе крст постао је Сава; Доситеј се са бекством из манастира одрекао науке Христове и вратио се у Димитрија. Свети Сава је пошао за светлошћу озго, Димитрије је прошао мимо ње и пошао за жишком гордог људског ума. Свети Сава је зачетник хришћанске, заветне културе Срба, културе која српски народ приводи Богу, а Димитрије је зачетник ванзаветне културе у Срба којој је зрцало била безбожна просветитељска школа Западне Европе. Слагао бих те када бих ти рекао да за раскалуђером Димитријем нико није кренуо; многи су Срби за њим пошли, многи су Срби тражили сунце тамо где оно залази, многи су се Срби у таму загледали, словесност своју изгубили и – нестали. Иако је пред крај свог живота посумњао у своју веру у здрав разум и у некакво „свободно мишљеније“, његови ђаци су наставили још кочоперније да нападају Цркву да ли (не)свесно покушавајући да одвоје Србе од Завета. Треба рећи: његови дијаци су веће зла нанели српском народу него ли сам Димитрије. Исто су урадили и вуковци, и марковићевци, и скерлићевци, и комунистички идеолози, и, на крају, и новодобци.

Драги мој, немој помислити да православна српска омладина само критикује и одбацује, а ништа не узима за узор и пример. То је велика лаж, љубезни мој пријатељу, а они који буду тако причали, а таквих ће, на жалост, бити, биће препознати као лажови и ситни еврослинавци. Српска православна омладина се залаже за објективно проучавање свих српских културолошких посленика са жељом да сазна шта су они урадили добро, а шта лоше. Оно што је добро ми узимамо, а оно што је лоше, што не припада српском светосавском бићу, ми одбацујемо.

Насупрот овој ванзаветној културној историји Срби, српска омладина се враћа на културне изворе Српског Завета на којима као претече види Свету солунску браћу, као утемељитеља Светога Саву, а затим, преко Светог кнеза Лазара, Стефана Високог, Његоша и Лукијана Мушицког, долази до Светог Владике Николаја Жичког и Светог Јустина Ћелијског; сви остали светитељи – просветитељи и јунаци из наше прошлости ту су да нас надахну и подстакну у служењу Богу и своме роду.

Вера у Бога је основа свег нашег прегнућа, а Српски Завет начин на који деламо кроз ту веру.

Наш циљ је Висока Србија, која ће својом духовном висином бити кадра да уједини све Србе, ма где се налазили; у борби за тај циљ нама су дозвољена само Богом благословена средства љубави, правде и чистоте.

Не мрзимо друге народе, него волимо свој; не мрзимо друге вере, него волимо своју; не презиремо туђе, него негујемо своје. Све што је племенито код других, својина је нас хришћана – говорио је Свети Јустин Философ још у 2. веку.

Не очекујемо земаљску славу и похвалу. Не уздамо се у своје мисли и мишице, него у Бога Живога и Истинитога, Бога Правде Коме пева наша химна...

Српска православна омладина

Са Српског омладинског сабора
О Ђурђевдану лета Господњег 2003.

Цео текст: http://snp-miletic.narod.ru/izdrugeruke/dveri_haralampiju.html

Слика:http://image.slidesharecdn.com/dositejobradovic-andjelijastoilkovic-kristinamitic-120315171300-phpapp02/95/dositej-obradovi-anelija-stoilkovi-kristina-miti-17-728.jpg?cb=1331833664