Азбука победе 4

 Свети Владика Николај

Ј

Још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити (Јевр. 10, 37). А кад дође Он као Страшни Судија, разделиће венце победиоцима. Примићеш и ти венац, ако се будеш у овом кратком веку определио за Њега а не против Њега. Eвo ћу доћи брзо, држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега. Тако ти поручује Он.

К

Ко побиједи, учинићу га стубом у цркви Бога cвoјега, и више неће изићи напоље. То обећава Онај који је победио и који позива све људе у Своју победу. Напољу се налази сваки човек који је предан свету; а који је окренут Богу и предан Богу, он није више напољу него унутра у Цркви Божјој, умом и срцем. И после смрти такав ће се видети у небесној цркви као прекрасни стуб цркве. И неће више изићи напоље као Адам, који је због греха изашао напоље из Раја и окренуо се од Бога ка свету и природи.

Л

Ласкање и лакомство морају победити они који хоће да се назову синовима Божјим. А ту победу лако је задобити сваком ко више цени похвалу од вечнога Бога него од смртних људи и ко више воли непролазне сласти Раја од пролазних и штетних сласти земље. Каже апостол Павле Солуњанима: Нигда из ласкања не говорисмо вам, нити из лакомства, Бог је сведок. Тако говори победилац.

Есхатон, контрацепција

Преузето са сајта часописа "Есхатон" eshaton.com

О поштовању Мајке Божије

О поштовању Мајке Божије 

Имена – Богородица, Дјева:
„Ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило“ (Ис. 7:14).
„Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог“ (Мт. 1:23).
„А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији “ (Лк. 1:34-35).
“И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? “ (Лк. 1:43)
„ А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом “ (Гал. 4:4).
И након рођења Дјева:
„И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена “ (Јез. 44:2).
„Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда? “ (Мт. 13:55)
Исус Христос је једини Син Мајке Божије. Христос је имао само браћу од тетке, Марије Клеопове:
„А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина” (Јн. 19:25).
Марија Клеопова је имала децу: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Њих су називали браћом Исуса Христа. Међутим, то су била браћа од тетке, а не рођена браћа.
„О ндје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина , и мати синова Зеведејевих “ (Мт. 27:55-56).
„А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија “ (Мк. 15:40).
„А то бијаху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима “ (Лк. 24:10).
Браћа од тетке у вези са Спаситељем себе називају „ слуга Бога и Господа Исуса Христа “ (Јак. 1:1; Јуд. 1:1). У вези једног са другим називају се браћом:
„Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев “ (Јуд. 1:1).
Царица:
„С десне ти стране стоји царица у офирском злату “ (Пс. 45:10).
Господ је поштовао Своју Мајку и повиновао Јој се:
„И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан “ (Лк. 2:51).
Бринуо се о Њој до саме смрти:
„Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи “ (Јн. 19:26-27).
Прослављање Мајке Божије:
„Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама“ (Песм. 6:9).
Сам Бог је послао Архангела Гаврила да у име небеске Цркве поздрави Мајку Божију и прослави Је:
„А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило ... Дјевојци ... И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама! “ (Лк. 1:26,28).
Земна Црква прославља Мајку Божију:
„И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? “ (Лк. 1:42-43).
„ А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! “ (Лк. 11:27).
Мајка Божија је блажена, тј. сачувала је све Христове речи:
„ А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему “ (Лк. 2:19).
„И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему “ (Лк. 2:51).
Народи треба да славе Богородицу:
„Од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; Што ми учини величину Силни, и свето име његово“ (Лк. 1:48-49).
„Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века “ (Пс. 45:17).
Народи ће се молити Мајци Божијој:
„Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити “ (Пс-. 45:12).
Протестанти говоре: „Православни се моле: „Пресвета Богородице, спаси нас!“ Христос је једини Спаситељ.“
Али зар апостол Павле то није схватао када је Тимотеју писао: „... чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају “ (1 Тим. 4:16). Или у посланици Римљанима о себи: „... и спасао неке од њих “ (Рим. 11:14). Коринћанима: „ Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? “ (1 Кор. 7:16).
Зашто протестанти не хвале Мајку Божију као Архангел Гаврил? Зар се сматрају вишим од анђела? Зашто не славе Богомајку како је Она Сама то предсказала? Богородици је учинио величину Силни – ко је дозволио протестантима да одузимају оно што Јој је даровао Сам Господ?

Преузето са сајта  http://www.domboziji.org/cirilica/05_Majka_Bozija.html

 Икона "Благоухани цвет" -  http://www.agape.rs/galerija/ikone/Ikone%20Presvete%20Bogorodice/B/Blagouhani%20Cvet/slides/Blagouhani%20Cvet%201.html

Литија

Реч литија води порекло од грчког λιτή (усрдно мољење) и означава мољење изван храма или у припрати храма. У припрати су раније стајали оглашени и покајници, којима је био забрањен улазак у цркву. Да их не би лишила црквене молитве, Црква сама излази ка њима и моли се заједно са њима. За оне који стоје у припрати то символизује исто што и вечерњи вход за оне који стоје у самој цркви, то јест да је Господ наш Исус Христос, Тиха Светлост (link na Svetlosti tiha) сишао доле к нама, те да и они који су недостојни молитве са осталим верујућима могу да очекују милост од Господа и остављење својих грехова; с друге стране излазак верујућих у припрату, место за оглашене и грешнике који се кају, означава дубоко смирење верујућих, који су спремни да стану на место за оглашене и грешнике и да се моле заједно са њима. „За време литије“, каже Свети Симеон Солунски, „ми се молимо стојећи пред вратима светог храма, као пред вратима небеским... попут Адама, цариника, блудног сина“. Одатле покајни и донекле тужни тон литијских молитава.

Литија се врши само на великом вечерњу. То је обавезни део недељног и празничног свеноћног бденија, иако се у савременој парохијској пракси у суботу увече не служи у свим храмовима. Место литије на вечерњу јесте после прозбене јектеније, а пре стиховних стихира.

Свештенослужитељи излазе из олтара уз певање посебних стихира на литији. Специфичност литијских стихира се састоји у томе што на њих никада нема стихова псалма. Литијских стихира може да буде различит број, али у већини случајева прва од њих је стихира храма. Када се заврши певање ових стихира, ђакон произноси нарочиту литијску јектенију са пет по садржају веома опширних прозби, а појци на сваку од њих певају Господи, помилуј: најпре 40 пута, па 30 пута, затим 50 пута и на две последње прозбе по три пута. На крају литијских мољења изговара се Молитва приклоњења главе, која представља отпуст литије.

У Српској Цркви уобичајене су славске литије, на дан храмовне или градске (сеоске) славе, у виду опхода око храма или проласка кроз град.



Литија текст - http://www.eparhijaniska.rs/bogosluzbeni-vodic
Фотографија - http://02varvara.wordpress.com/2007/11/23/84-year-old-priest-participates-in-the-vladivostok-to-moscow-cross-procession/cross-procession-2008-russian/

О хришћанском храму

Свето богослужење се врши у специјалној грађевини која је посвећена Богу и намењена да служи богослужбеним потребама Цркве, које одређују начин изградње те грађевине, распоред њеног простора, њено намештање и украшавање. Начином изградње, уметношћу, стиловима, развојем храма и свега онога што је са њим у вези бави се посебна наука – хришћанска археологија.

Пошто се у храму сабирају верујући који чине Цркву Христову, храм се још назива и „црквом“. Ова реч потиче од грчког κυριακόν, што значи „дом Господњи“ (лат. domus Dei). Тај назив позајмљен је из Светог Писма Старог Завета (Пост. 28, 17,19,22). А од грчке речи κυριακόν, променом слова „κ“ у „ц“ и „υ“ у „е“, настала је (словенска) реч „церковь“ (црква), која означава дом или храм Господњи.

---

Историјски развој

Хришћански храмови, као нарочита богослужбена здања, у значајнијем броју почели да се појављују тек након престанка гоњења, то јест од четвртог века. Но, и пре тога, хришћани су већ почели да подижу храмове, најкасније у трећем веку. Чланови прве јерусалимске хришћанске заједнице посећивали су старозаветни храм, али су се за савршавање Евхаристије већ састајали по домовима (Дап. 2, 46), одвојено од јудејаца. Апостол Павле, у поздравима које упућује адресатима неких својих посланица, често помиње такве, „домаће цркве“.

У епохи гоњења хришћанства од незнабожаца, главно место богослужбених сабрања хришћана представљале су катакомбе, подземна гробља. Обичај сахрањивања мртвих у катакомбама био је прилично раширен у прехришћанској старини, како на Истоку, тако и на Западу.

У паузама гоњења, које су знале да трају и по неколико деценија, а поготово после доношења Миланског едикта 313. године, којим је загарантована слобода вероисповести, Црква из катакомби прелази у храмове. Најпре су то мартиријуми, још увек везани за гробља, да би се потом, по угледу на многобожачке узоре и јудејске синагоге, формирала хришћанска базилика, као првобитна форма храма. У раном периоду Цркве налазимо још једну форму ранохришћанског храма – ротонду.

У византијском периоду, као периоду процвата како хришћанства, тако и хришћанске уметности, долази до обликовања специфичног византијског стила у црквеној архитектури. На Западу од средине средњег века доминира романски, а у касном средњем веку готички стил, да би са модерним добом црквена архитектура све више попримала световне облике – најпре кроз ренесансу а потом и кроз барок и класицизам. Словенске земље имале су, у оквиру византијског стила, сопствене карактеристике и развој, тако да се у Русији развио „шаторски“ или „стубасти стил“, док у средњовековној Србији цркве осим византијског, имају карактеристике и рашког и моравског стила, а цркве у приморју трпе западни утицај. Модерно доба оставило је трагове и у црквеној архитектури српских и руских храмова који су претрпели утицаје ренесансе, барока и класицизма.

Двадесети век карактеристичан је по покушајима обнове византијског стила на Истоку и по потпуном отварању црквене архитектуре Запада за утицаје световних облика. Тако ћемо данас на Западу наћи велики број храмова који мало по чему асоцирају на хришћанство, док је на Истоку на плану црквене архитектуре византијска традиција извојевала победу. Остаје међутим много нерешених питања и изазова – од коришћења нових грађевинских материјала, преко заборављених тајни акустике, до употребе електричних звона.

---

Унутрашњост храма

Како архитектонска форма, тако и унутрашњост храма отелотворују различите елементе хришћанске символике. Сама грађевина, храм, црква, будући покривена куполом која подражава небо – кубетом – представља символ света обновљеног и преображеног у Христу. Овоме доприноси и живописање храма које чини опипљивим Христово присуство, Његово искупитељско дело, јединство и заједницу неба и земље, ликујуће и војујуће Цркве.

Унутрашњи распоред храма служи литургијским потребама Цркве и условљен је њима. На источној страни храма налази се свети олтар, са светом трпезом у средини за вршење Свете Евхаристије. Часна трпеза прекривена је покривачима, и на њој стоји богослужбено Јеванђеље. У олтарској апсиди, иза трпезе, налази се полукружни синтронос – који се састоји од епископског трона и седишта за свештенике. Са стране у олтару налазе се пастофорије – са леве стране проскомидија на коjој се припремају часни дарови, док се десно налази ђаконик, где се чувају свети сасуди, одежде и литургијске књиге. Олтарски простор првобитно је био одвојен од централног дела храма, односно простора где се сабира народ, једном ниском преградом која се постепено развила у висок иконостас који има троја врата која служе за комуникацију са осталим простором храма: царске двери које су у средини и двоја споредна врата са јужне и северне стране. У западном делу храма налази се припрата (нартекс), односно улазни простор у храм који је намењен за стајање катихумена и покајника. Нартекс је са лађом храма спојен централним вратима, такозваним „царским вратима“, и по једним вратима на бочним бродовима. Иако постоје бројни стилови у којима се граде хришћански храмови, сви они, у основним цртама, чувају ове основне архитектонске елементе.

Прелаз из олтара у лађу сачињава солеја, на чијој се средини уздиже амвон, узвишен подијум за литургијска читања и проповед. Са десне стране солеје се налази подигнут епископски трон, или игумански трон у манастирима, на којем епископ стоји у току служби, када не служи.

У лађи храма се још налазе певнице и столови за појце и хорове, и за верни народ, тетраподи за одређене иконе или икону наступајућег празника, свећњаци за паљење свећа, кандила испред икона и полијелеји за сразмерно осветљење простора.

Одвојено од централне грађевине храма, или спојено с њом, гради се крстионица, која је, међутим, у новије доба, из разлога крштавања деце, замењена великом фиксном фиалом која је инсталирана у нартексу, или великом покретном посудом од метала. Сем крстионица, граде се још звоници, ризнице, исповедаонице, сале и друге помоћне просторије.

Хришћански храм није окренут у правцу Јерусалима, како се то често мисли, него према истоку, ма на којој тачки света да се налази. За разлику од многобожачких храмова који су били окренути у супротном правцу (према западу), улазна врата хришћанског храма су окренута према западу, а олтар према истоку. Овакав положај хришћанског храма је условљен положајем који хришћани одвајкада заузимају приликом молитве, тако да заједница која се моли гледа у правцу изласка сунца, које је символ духовног Сунца, Господа Исуса Христа и Његовог славног другог доласка. О оваквом положају приликом молитве сведочи већ свети Василије Велики, као о неписаном и веома старом предању које се поштује (О Светоме Духу 27, 66).

У овом положају се сахрањују и мртви, што символизује молитвени став и очекивање доласка Господњег и васкрсења из мртвих. Насупрот томе, клир када се налази у синтроносу окренут је лицем према народу, што значи према западу, и тако су првобитно, силазећи са синтроноса, служили и Свету Литургију. Касније су и они заузели исти положај као и народ и служе окренути лицем према истоку, а леђима према народу.

Јако користан сајт за упознавање са основним појмовима у вези са хришћанским богослужењем.
http://www.eparhijaniska.rs/bogosluzbeni-vodic
Фотографија је са сајта http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1055/tekst/kroz-hriscanski-svet/print/lat

Чудо у Милану, инсерт из филма (енглески превод)

Фотографија http://filmnitrate.com/wp-content/uploads/2013/01/Miracle-in-Milan-2.jpg
Инсерт -  http://www.youtube.com/watch?v=5keMRS85yYM

Кет Стивенс - Јутро је грануло

Cat Stevens - Morning Has Broken

Morning has broken, like the first morning
Blackbird has spoken, like the first bird
Praise for the singing, praise for the morning
Praise for the springing fresh from the word
Sweet the rain's new fall, sunlit from heaven
Like the first dewfall, on the first grass
Praise for the sweetness of the wet garden
Sprung in completeness where his feet pass
Mine is the sunlight, mine is the morning
Born of the one light, Eden saw play
Praise with elation, praise every morning
God's recreation of the new day
Фотографија  http://farm2.staticflickr.com/1280/5183835165_f94a237d67_z.jpg
Песма  http://www.youtube.com/watch?v=FP7Ry9MfkQU

Нил Јанг -Златно срце

Neil Young - Heart of Gold

I want to live,
I want to give
I've been a miner
for a heart of gold.
It's these expressions
I never give
That keep me searching
for a heart of gold
And I'm getting old.
Keeps me searching
for a heart of gold
And I'm getting old.

I've been to Hollywood
I've been to Redwood
I crossed the ocean
for a heart of gold

I've been in my mind,
it's such a fine line
That keeps me searching
for a heart of gold
And I'm getting old.
Keeps me searching
for a heart of gold
And I'm getting old.

Keep me searching
for a heart of gold
You keep me searching
for a heart of gold
And I'm getting old.
I've been a miner
for a heart of gold.

 http://www.youtube.com/watch?v=u925g6CgKuw