"Пролог" светог Владике Николаја за 25.09
РАСУЂИВАЊЕ |
![]() |
Светитељ не блиста спољашњошћу; Његово је
све богатство унутра, у души. Неки сељак дође из далека у манастир, да
види св. Сергија. Када упита монахе за игумана, они му рекоше, да је на
раду у башти. Оде сељак у башту и виде тамо човека у одећи бедној и
искрпљеној где копа као и сваки други тежак. Сељак се врати у манастир
незадовољан мислећи у себи, да му се монаси подсмевају, и поново рече,
да би јаснији био, да он жели видети прослављеног светог оца Сергија. У
том и Сергије дође у манастир, и угости сељака служећи му сам око
трпезе. Прозираше светац у срце свога госта и знађаше, како он о њему
има сасвим ниско мишљење. Па га ублажаваше обећавајући му, да ако мало
почека видеће Сергија. У том пристиже у манастир неки кнез са својим
бољарима. И кнез и бољари дубоко се поклонише св. Сергију и потражише
његов благослов. Тада монаси удаљише онога сељака из одаје, да би било
места за нове госте. И сељак онај у чуду издалека гледаше и извириваше
се да издалека види онога кога није хтео видети из близа. И укореваше
самога себе због свог незнања, и стиђаше се веома. Када кнез оде, сељак
брзо приђе к светитељу, паде пред ноге његове и поче молити за опроштај.
А велики светитељ га помилова и рече: „не тугуј, сине, ти си једини
истину помислио о мени сматрајући ме за ништа, док се други сви
саблазнише сматрајући ме за нешто велико". |
Са сајта http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=9&d=25&a=1&date=9-2013.
Фотографија http://s017.radikal.ru/i405/1111/76/19a655278dad.jpg .
Нема коментара:
Постави коментар