понедељак, 27. јануар 2014.

Друга прича о смирењу




Друга прича о смирењу


Босоноги свеци

Свети Мојсије, 16. и 15. век пре Христа, у књизи Излазак 3,5 изува своју обућу. Претходно је видео купину која гори, а  не сагорева и чуо глас Бога из купине који му рече да се изује јер стоји на СВЕТОЈ ЗЕМЉИ.
Свети Исус Навин, 16. и 15. век пре Христа, који је увео Јевреје у Обећану земљу (данас Израел) види (ИНав 5,13-15) човека са исуканим мачем у руци. А то не беше човек него анђео који му рече да се изује јер стоји на СВЕТОМ МЕСТУ.
Свети Сава,  крајем 12. века по Христу, босоног ходи, по СВЕТОЈ ГРАДИНИ (ВРТУ) БОГОРОДИЦЕ, СВЕТОЈ ГОРИ.
Свети Јован Шангајски, 20. век, владика, често је служио у олтару, НАЈСВЕТИЈЕМ МЕСТУ храма, бос.
Шта нам све ове приче говоре? Тамо где је Бог и његове слуге, анђели, ту је СВЕТИЊА. А њој не треба приступати обувен у наше телесне, приземне заблуде. Као што је босоног човек лакши на ногама, тако је и душа човекова растерећенија за сусрет са СВЕТИМ, ако нема овоземаљске предрасуде ("обућу"). Треба  да се изујемо пред СВЕТИЊОМ са смирењем и детињом простотом. Ма колико да то изгледа чудно у очима "несмирених", треба следити Божији призив који каже: лиши се спољашњих преимућстава иметка, свог ограниченог знања. Ослободи се свих земаљских слика и зарони у пучину Божије љубави. А тамо... оно што око не виде и ухо не чу....  1 Кор. 2,9

Коришћено за текст :
 http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0114.htm
http://drevo-info.ru/articles/2979.html
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/427529/Svetac-koji-je-bos-hodao-Beogradom
Слика: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Moses_%26_Bush_Icon_Sinai_c12th_century.jpg

Прва прича о смирењу



Прва прича о смирењу

О причешћу

На свакој литургији наш Преблаги Господ, Једини Човекољубац силази са престола свог небеског. да сабере растурене, да просвети помрачене. Чиме? Својим телом и крвљу. Како? Силаском Духа Светог хлеб и вино, насушне (неопходне) намирнице за наш телесни живот, постају тело и крв Најслађег Творца векова. И он неограничени своди се из љубави и крајњег милосрђа, и улази у наша тела као у  дом свој. Он је пожелео да у НАМА нађе дом свој, Он који надилази безмерну васељену. Над том тајном трепте неизбројне силе анђела, чуде се и диве, а неки људи док се Он усељава, најприсније и најтешње, у тела и срца људи, лутају умом и причају.
А он ,Најсмиренији, не одустаје, наново и наново куца на врата наших бића и чека. Хоћемо ли Му отворити? Ако отворимо, шта ће у њима затећи?

Слика: http://ru-icons.ru/part16/part163/149-6.jpg