Прва прича о смирењу
О причешћу
На свакој литургији наш Преблаги Господ, Једини Човекољубац силази са престола свог небеског. да сабере растурене, да просвети помрачене. Чиме? Својим телом и крвљу. Како? Силаском Духа Светог хлеб и вино, насушне (неопходне) намирнице за наш телесни живот, постају тело и крв Најслађег Творца векова. И он неограничени своди се из љубави и крајњег милосрђа, и улази у наша тела као у дом свој. Он је пожелео да у НАМА нађе дом свој, Он који надилази безмерну васељену. Над том тајном трепте неизбројне силе анђела, чуде се и диве, а неки људи док се Он усељава, најприсније и најтешње, у тела и срца људи, лутају умом и причају.
А он ,Најсмиренији, не одустаје, наново и наново куца на врата наших бића и чека. Хоћемо ли Му отворити? Ако отворимо, шта ће у њима затећи?
Слика: http://ru-icons.ru/part16/part163/149-6.jpg
Нема коментара:
Постави коментар