Народ Гадаре уплаши се нормалног човека
И дођоше Исусу и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи обучен и присебан и уплашише се. Јеванђеље по Марку, 5,5
Овај одломак из Јеванђеља по Марку говори да је за човека најбитније бити присебан = при себи, а то је онда када смо уз скуте Господа. До доласка Господа у Гадару, тај човек са нечистим дусима, био је ван себе, ломећи окове, вичући и бијући себе камењем, боравећи у гробовима. Видимо да тамо где борави зли демон, ту је и бес, немоћ и бесмислено кажњавање тела. Као стих из песме групе "Бјесови" :
"И чујем смех
Који у урлик
Који у јецај преварених
Постаје".
А када Господ истера демоне из човека, ситуација се нагло мења. Наги несрећник, огољен од врлине и одела, сада је обучен, споља и изнутра; вансебни је при себи и као дете у крилу мајке, тражи заштите и љубави од свог исцелитеља. А народ из Гадаре,сународници бесомучника, уплашише се када га видеше обученог. Дотада привидно нормални и при себи, показују се горим од онога који их је много времена мучио и плашио. Уплашили су се јер су остали без онога на кога су могли да упере прстом и захвале Богу што нису као голи немоћник, величајући своју присебност и врлину јер не туку себе камењем, нити урлају, нити су голи.Оздрављењем ђаволима мученог, оголило се њихово споља пристојно и морално понашање откривајући безосећајна срца, душе збуњене здрављем дотада болесног човека и чудотворном силом Незнанца. Далеко од радости и љубави због великог исцељења свог ближњег, моле једину праву Радост и Љубав да иде од њих. И Она оде, остављајући их забезекнуте јер губе своју главну тему оговарања, а са њом и хвалисање својим вајним "поштењем и нормалношћу".
Слика: http://www.molodost.in.ua/media/uploads/gadarinskij2.jpg
