Апостоли на смрт осуђени, Доријан Греј и слика која стари

Апостоли на смрт осуђени, Доријан Греј и слика која стари

Апостоли на смрт осуђени

"Јер мислим да Бог нас апостоле показа као последње, као  на  смрт осуђене. " (1 Коринћанима  4,9). А шта ради на смрт осуђени? Моли за укидање казне, за живот. Ако велики апостоли, моле за милост као они на смрт осуђени, зашто ми, колико мањи од њих,  не завапимо, бар једном дневно:

"Господе, послушај вапај мој,

дај ми још један трен,

да збришем прљавштину са лика

који си ти створио!"

Доријан Греј и слика која стари

Доријан Греј, јунак из романа Оскара Вајлда "Слика Доријана Греја", чини грехе, а његова младост остаје. Заузврат, његов портрет стари, са новим грехом, злочином. 

Шта је тај портрет, тај кварећи обојени лик? Он је лик, слика његове савести. А тај лик, који треба да га саветује, пропада. Његов спољњи лик, људима видљив, и даље је привлачан, наочит.  Али, како роман каже, слика, тојест греси, прогоне Доријана. Он одлучује, на погрешан  начин, да се промени,  уништавањем слике да угуши глас савести. И ту видимо други приступ гресима, тако далек апостолима. Очајање због грехова води самоубиству (Греј), док апостолска свест о својој грешности води покајању, вапају осуђеног на смрт.

И тако схватамо да  човек често игра  игру у којој  свој спољашњи лик чини допадљивим, невиним, чистим, док се његов унутарњи лик квари и пече, гризе (грижа савести). Шта је решење? Како од две слике створити једну? 

Треба да  се утекне лажној инстант слици о себи и да се призна пред  људима, нашим сапатницима, своја грешност и несавршеност, уз захвалност Богу на таленте које нам је подарио. На тај начин да победимо очајање због грехова и гордост због дарова који су нам позајмљени на чување и усавршавање.

Слика:  http://fc05.deviantart.net/fs70/i/2014/056/0/b/the_picture_of_dorian_gray_by_iayetta83-d77xk7i.jpg

О роману: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0