О хришћанској побуни - истинском циљу живота човека (други део), из дела "Деца апокалипсе"

                                        Слика са блога decaapokalipse.blogspot.com

Život duše

Život duše se sastoji od tri dela: uma, volje i srca, odnosno duha.

Um obuhvata mentalni život čovekov i čovekovo mišljenje. Čim čula nešto opaze, um sa svojim mišljenjem i pamćenjem počinje da funkcioniše. Ništa ne može da uđe u dušu bez mišljenja i pamćenja. Ako nečega nema u pamćenju, čovek nije u stanju da ga zamišlja, niti da o njemu razmišlja. Misli nikada ne dolaze direktno iz duše. Misao u dušu uvek dolazi spolja i deluje u skladu sa zakonima duše. 

Drugi deo duše jeste volja, najveći dar koji nam je Bog darovao. Obdareni darom slobodne volje mi donosimo najsudbinskiju odluku: da li ćemo verovati u Boga ili ćemo verovati u Ništa. I kao što telo može da umre i da se raspadne, tako može i duša. To se dešava kada čovek svojom slobodnom voljom odluči da odbaci Boga. U toj i takvoj potpunoj slobodi čovek je u početku, svojim grehopadom, sam sebe bacio u lance palosti i do danas, okovan u te lance, još uvek traga za slobodom. Zato je sloboda savršen, ali zastrašujući dar. 

Treći deo duše jeste srce ili središte čovekovog bića. Ono se još naziva i duh (najviši aspekt duše). Nije slučajno što je duhu, takođe, dato i ime - srce, jer taj telesni organ predstavlja središte čovekovog tela. Duh ili srce jeste ona sila koja dolazi od Boga, koja poznaje Boga, koja traga za Bogom i je-dino u Njemu nalazi sebi pokoja. Duh čovekov najunutarnjijim duhovnim osećanjem oseća da je poreklom od Boga, oseća da potpu-no zavisi od Boga i i da ima obavezu da ugodi Bogu u svemu, i živi samo za Njega, i samo Njim. Još tananije projave srca (duha) jesu strah Božiji, savest i bogočežnjivost.

Strah Božiji: Svi ljudi, bez obzira na to u kojoj su meri pobožni, znaju da postoji Bog - Koji je stvorio sve, kao i da svi zavisimo od Njega. To je ona prirodna vera koja je utisnuta u srce svakoga čoveka.

Savest: Moderno mišljenje o savesti jeste da je ona ustvari jedan zastareli i društveno uslovljeni element u čoveku, koji treba što pre uništiti. Reći ovo znači reći da treba nemilosrdno da ubijemo sopstvenu dušu, jer savest je glas Božiji u našem srcu, glas koji nam nečujno otkriva šta je dobro a šta zlo i šta je ugodno Bogu a šta nije. U ovim žalosnim vremenima čovekove porobljenosti svetom, postali smo gluvi za glas svoje savesti, i više ne čujemo jasno glas koji nam govori kako da razlikujemo dobro od zla. Zato je naš hrišćanski cilj da ponovo postanemo sposobni da čujemo glas sopstvene savesti.

Bogočežnjivost: Bogočežnjivost se ispoljava kroz svakome čoveku svojstvenu čežnju čovekovu za Dobrom. Bogočežnjivost se, takođe, ispoljava kroz čovekovo nezadovoljstvo ovim svetom. Šta znači to nezadovoljstvo? Ono znači da ništa u stvorenom svetu ne može da utoli bogožednost srca čovekovog. Srce (duh) dolazi od Boga, srce traga za Bogom, ono želi da okusi Boga, ono želi da obitava i živi u zajednici sa Bogom i da počiva u Bogu. Kada srce to postigne, ono dostiže svoj mir, a sve dok to ne postigne, ono ne može imati mira.

1] Kada govore o "odvajanju od ovoga sveta", autori ne misle na bekstvo od sveta, na "pravedničko gnušanje" i "pranje ruku" od prljavštine paloga sveta, već na onu hrišćansku pobunu protiv čovekove porobljenosti ovim svetom, njegovom logikom, njegovom palošću... Hrišćansko odvajanje od sveta i odbacivanje sveta jeste ustvari hrišćanska spasenjska bitka za svet i njegovo spasenje. Zato su u istoriji Crkve najveći podvižnici - najveći odricatelji od ovoga sveta bili oni koji su najviše učinili za ovaj svet i njegovo spasenje, jer su se svojim podvigom ustvari neprestano razapinjali za život sveta, jer su posvedočili Carstvo Božije kao istinu ovoga sveta i pravu čovekovu Otadžbinu (prt. prev.)

Текст:  http://www.prijateljboziji.com/upload/document/knjige/lat/deca-apokalipse.pdf

Слика:  http://decaapokalipse.blogspot.com/2013/05/blog-post_16.html

Да ли је јога вежба? Саопштење о хришћанима који практикују јогу

                           Они који практикују вежбе јоге не знају да  њима себе   припремају за неправилну, нехришћанску "молитву" ( медитацију)

Саопштење о хришћанима који практикују јогу

У посланици објављеној 4. јуна 2013.,  митрополит Марко Хиоски ( грчко острво, Хиос)  дотиче се  хришћана који се баве  јогом и тога да ли је она само физичка вежба или не. Углавном, он објашњава да је хиндуистичка религијска пракса јоге установљена са јединим циљем уласка у духовно стање, и да никада није имала везе са вежбањем све до пре неколико деценија када су је (јогу) хиндуистички  јогини  објаснили на тај начин да би задобили присталице на Западу.

Посланица 14. : Да ли је јога вежба?

Светом свештенству и побожном народу наше свете митрополије,

Браћо моја,


Кључно обележје нашег времена је збрка приметна у различитим видовима човековог живота. Нарочит пример  ове духовне  и животне пометње је у томе да се  јога, као у основи религијска техника хиндуизма, рекламира у нашој земљи (Грчкој), Европи, САД, као решење за постизање физичке спремности које се нуди да нас ослободи од бројних проблема који произилазе из стресног начина живота.

Али, шта је то јога? Реч јога потиче од санкритске речи јуџ која значи "сјединити се", подразумевајући сједињење појединачне душе са безличним апсолутним Једним хиндуизма (видети P. Schreiner, Yoga: Wörterbuch des Christen-tums, 1995, p. 1376). Ово сједињење сматра се као ослобођење и искупљење човечанства од карме, то јест  од последица које происходе од наших избора и деловања у такозваним претходним животима.

Штавише, у вези са изразом јога, морамо да истакнемо да се он користи да означи једну од шест правоверних  школа хиндуистичке филозофије (видети H. Baer, ​​"Yoga", in the Lexikon der Sekten, Sohdergruppen und Weltanschauungen, 7th Ed, 2001, pp. 1166-1174).

А да ли је јога вежба? Да ли се може издвојити практична вежба од њеног религијског садржаја и окружења? Може ли се занемарити сврха у коју је она употребљена? Наравно, не.

А шта да се ради са тврдњама различитих центара, института, школа, група, новина и сала за гимнастику који је представљају  лишеном религијске природе, наводећи да је она "научна" психосоматска вештина, или вештина за  мирно живљење и духовну самоспознају? Без сумње ова тврђења су нетачна. Она често дезинформишу и збуњују користећи крајње примамљив речник (видети R. Hauth, (Hrsg), Kompaktlexikon Religionen, 1998, p. 366).

Насупрот тога, јога је систематична религијска теорија, техника и метода која се развија кроз различите фазе и вежбе, од којих је једна медитација, која доводи оне који је користе, под вођством учитеља (гуру), до изолованог живота са безличним апсолутом хиндуизма. На овај начин особа се избавља и искупљује од грехова и заблуда начињених током свих такозваних претходних живота. Дакле, горе видимо да је виђење јоге само као вежбе неправилно. И то: 1) зато што је она основно обележје хиндуистичког система, 2) зато што се не може лишити свог религијског карактера у складу са одликама свог садржаја и сврхом вежбе, 3) зато што је нераскидиво повезана са антихришћанским појмом реинкарнације, 4) зато што чини чисто људски напор усмерен ка спасењу кроз технике и вежбе.

Зашто су различите технике јоге опасне? Одговор на то питање даје чланак о јоги из уважене енциклопедије Δο­μή(Доми). Тамо се каже: "Познато је да упражњавање јоге ствара не само психолошка него и парапсихолошка преимућства - зато што она изокреће извесне физичке и душевне функције " (Δο­μή, vol. 4, p. 199).

Да бисмо окончали ово наше кратко изношење о томе да ли је или није јога вежба, морамо опет да се подсетимо свега оног што је очигледно. Вредност нашег идентитета православних хришћана није сагласна са коришћењем хиндуистичких религијских обреда у било ком виду наших живота.

Спасење човека, које се слободно настанило унутар Цркве,  је дело и жртва љубави и милости нашег Христа. Зар Павле за нас не каже са свом озбиљношћу: "Јер сте сви   синови Божији вером у Христа Исуса, јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте" (Гал. 3:26-27), и: "Не упрежите се у исти јарам са неверницима: јер какву заједницу има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост са тамом?" (2 Кор. 6:14-15).

Са топлим очинским молитвама,

Митрополит

Хиоса, Псаре и Инусеса, Марко

Преузето са:  http://www.johnsanidopoulos.com/search/label/Yoga

Слика: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/bmp/molitvaomot.jpg