ЕПИСКОП ЛАРИСЕ
Пастирско дело Светог
Ахилија
Свети Ахилије је својим учењем
увећао и учврстио по други пут веру на простору земље Јелинске. Сви се радоваху
и бејаху благодарни гледајући ово велико сабрање хришћана. И док се ово
збиваше, упокоји се Архијереј града Ларисе, престонице Тесалије, и трон остаде
упражњен. Сви становници, грађани и сељани те области, млади и стари, изгласаху
да им Свети Ахилије буде Архијереј. Као да благодат Божија управљаше његове
кораке ка тим крајевима. Тако Свети Ахилије беше рукоположен за архиепископа
Ларисе. Он се са смирењем прихвати овог великог достојанства, и са поштовањем и
приљежношћу донесе одлуку да стадо које му повери Господ руководи на Његовом
путу. Имајући за помоћнике епископе и свештенике Ларисе сматрајући их за своју
вољену децу, започе дело. Покренуо је велику човекољубиву делатност помажући
сиромашне и удовице, хранећи сирочиће и притичући у помоћ онима којима беше
учињена неправда. Састрадавао је са онима који пате и био је рад да помогне у
свакој нужди. Као учитељ и пастир свакодневно је поучавао и саветовао вернике,
пружајући њиховим душама духовну храну.
Чуда и пророштва
Његовом способношћу да твори чуда
лечио је болеснике само једноставним додиром руке. Његовим молитвама прогонио
је из своје државе лопове и разбојнике који су уништавали поједине делове
Тесалије. Заиста, када се једном догоди велика суша услед изостанка падавина у
том месту, његовим молитвама и благодаћу, киша је пала. Чињаше велика и чудесна
дела за поверено му стадо. Предвиђао је и пророковао будућност и имао је
способност да чита и открива мисли људи.
Први васељенски сабор
Глас је о њему превазилазио
границе земље Јелинске те постаде познат у читавом Византијском царству.
Налазимо се у години 320. после Христа за време владавине Константина Великог.
Христољубив и топли подржавалац хришћана, цар Константин сазнавши за дело,
врлину и чуда епископа Ларисе, жељаше силно да га види и да га лично чује. Тако
и би уз Божију помоћ. Цар Константин је желео да разреши несугласице између
јеретика Арија и архијереја па сазва 325. године Први васељенски сабор Цркве у
Никеји. Тамо се окупише Божијим промислом и царском заповешћу 318 архијереја.
Међу њима беше и архиепископ Ларисе, Ахилије, на велику радост Константина,
који га је изузетно поштовао. Но, он беше изузетно поштован и од стране свих сабраних
архијереја. Због врлина, мудрости и његове разборитости, сијао је међу њима као
сунце. Тако су сви заједно започели један дуг разговор у вези са овом темом, а
разговор никуда није водио. Тада је устао Свети Ахилије, дао свима знак да
заћуте и снажним гласом рекао:
,,Ти, Арије, и сви који те
подражавају, ако сте у праву кад кажете да је Син Божији створење и твар
Божија, онда реци овој стени која се налази овде испред нас да из ње потече уље
и онда ћемо вам поверовати. У противном је сваки разговор сувишан и никуда не
води.“
Аријанци се изненадише и извесно
време ћутаху. А затим се окренуше Светом Ахилију и рекоше му:
,,Ти си то рекао, ти то и учини“.
Изговарајући то веровали су да
Епископ никада неће моћи да учини такво чудо. Речи Епископа су сматрали
дрскошћу а не речима надахнутим Духом Светим. Међутим, Свети Ахилије је без
страха, ни тренутак не оклевајући, устао и стао испред цара и архијереја. Са
вером у Христа, пошто се прво помолио, рекао им је:
,,Ако је Син Божији једне суштине
и једне славе са Оцем, као што ми верујемо, исповедамо проповедамо, нека из ове
стене потече уље да би поверовали и уверили се јеретици“.
Одмах, пре него што је добро
завршио своје речи, догоди се велико и задивљујуће чудо. Испод камена, почело
је да цури уље које је прекрило читаву земљу. Гледајући то цар и архијереји
дивили су се сили вере, славили су Бога и похвалили Светог Ахилија. Аријанци
се, напротив, постидеше и ожалостише.
. Од присталица Арија једни су
прихватили догму о Светој Тројици и последовали путу православља, а неколицина
је, међутим, а међу њима и сам Арије, настојећи упорно на својим гледиштима,
беху прогнани.
Повратак у Ларису после Сабора
Док се Светитељ приближавао
граду, угледао је да су изашли да га дочекају свештеници, монаси и мноштво
света, мушкарци, жене, старци и деца, из читавог града и околних места. Тако
настаде велико комешање док су сви радосни што су поново видели свог Оца и
учитеља, покушавали истовремено да му се приближе и узму од њега благослов. Сви
хришћани из његове епархије обрадовали су се његовом повратку и појаху химне
Богу и Светитељу. Пошто је Ахилије све благословио и пожелео им све најбоље,
сео је на свој престо и почео да приповеда све шта је било на Сабору. Сви се
обрадоваше и бејаху веома задовољни сазнавши за речи и дела њиховог Пастира, а
посебно за чудо о стени и уљу. Затим прославише Бога верујући још чвршће него
раније.
Посета Светог Ахилија једном
малом граду
Беху га позвали становници једног
малог града да им помогне у њиховој нужди а он је прихватио да им помогне. Када
су становници сазнали о будућој посети, пожелеше да учине припреме које доличе
дочеку архијереја. Украсише своје цркве, уредише своје домове, очистише путеве,
спремише јела и сви изађоше изван града да дочекају Светог Ахилија. Очекиваху
да угледају архијереја обученог у богате одежде, где седи на украшеном коњу, уз
велику пратњу клирика. И док су сви тако чекали, угледаше у даљини како долазе
двојица свештеника пешке и обучени једноставно. Помислише да су то
свештеници-изасланици Архијереја који долазе да му припреме дочек. Чим су се
двојица свештеника приближили, становници града су их са агонијом упитали да ли
познају када ће тачно стићи Епископ. Један од њих им тада одговори: ,,Ја сам
Епископ.“
Сви се веома изненадише,
помислише да се он шали са њима и наставише да их запиткују. Тада је Свети
Ахилије почео да им говори. Слушајући његове слађе од меда свете речи,
повероваше му. Падоше му пред ноге тражећи његов опроштај и његов благослов.
Светитељ их је поучио, учврстио њихову веру у Христа и резрешио њихове
проблеме. Ови примише духовну корист, не само од његових речи и његових добрих
дела, већ по смирењу које показиваше. Са тог места се Свети Ахилије поново
вратио у свој град.
Нема коментара:
Постави коментар