Бог који теши, утврђује и чува. Добри виноградар и неплодна смоква

Бог који теши, утврђује и чува

 Размишљање над Другом посланицом Солуњанима Светог апостола Павла 2:13-3:5

Дивни апостол Павле у свом обраћању хришћанима Солуњанима захваљује Богу што се они окренуше Богу поверовавши у благу вест (јеванђеље) хришћанске науке и то потврдише крстећи се у име Оца и Сина и Светога Духа. Апостол их подсећа и храбри да чврсто стоје у вери држећи предање - предане истине хришћанске вере,  предане било усмено, било писмено (посланицом Павловом).  Да би они остали јаки у вери и хришћанском животу, неопходна је помоћ одозго, утеха Христова. Утеха Његова је  окрепљење у страдањима које их сусрећу због исповедања хришћанске вере. Апостол истиче  да  Христос  утврђује у свакој речи и добром делу, као и да  чува верне од лукавог, дајући им љубав и трпљење у невољама. 

Оно што је Павле молио од Исуса Христа, Сина Божјег и нама је данас неопходно. Толико је замки лукавих злих духова које нас одвраћају од спасоносног предања наше вере. Толико је жалости и  болова овоземаљског живота у којима нас само Господ  Исус Христос може утешити. Толико је мржње коју само љубављу Христовом можемо победити. Најзад, толико се често колебамо у невољама да посустајемо у речима добрим и врлинским делима тако да без силне помоћи Христове не би опстали и остали хришћани.  

Веран је Господ, ма колико да смо ми  неверни. И кад имамо ту мисао у уму знамо да, ма колико често падали, можемо устати ако пружимо и прихватимо  Његову  увек отворену нежно пружену руку. 

Добри виноградар и неплодна смоква

 Размишљање над Јеванђељем по Луки  13, 1-9

Као што је Јевреје у доба Исуса Христа довела у недоумицу страшна казна римског намесника Понтија Пилата над Галилејцима побуњеницима против римске власти (помешао је крв њихову са крвљу животиња принетих као жртва Богу у јеврејском храму у Јерусалиму) и нас  данас збуњују страшне смрти непокајаних грешника. Збуне нас да помислимо, као и Јевреји којима се Господ обраћа, да смо ми много праведнији од њих и да нас тако нешто никада неће задесити.

Речи Господње из Јеванђеља по Луки нас разуверавају у нашој заблуди. Не треба тако да размишљамо, већ да сматрамо да смо и ми заслужили некакву страшну казну попут осамнаест људи у Силоаму на које је пала кула! Зашто нас још није задесила добијамо одговор у причи Господњој  о неплодној смокви. Ми смо неплодне смокве  у винограду Божјем. Домаћин је Бог Отац, Отац Сина Божјег, Исуса Христа. Виноградар је Исус Христос.

Наш Предивни веома стрпљиви Господ не оклева да смокву често обилази и тражи рода (добра дела на њој). А кад не види на њој рода, окопава је - чисти је од зла и ђубри - храни својим Светим тајнама. И све то да би наше душе заблистале добрим делима и врлинама.

Уколико  не будемо достојни ове земље на којој живимо, бићемо ишчупани из ње. Неплодно дрво које не даје плода и поред много труда Доброг виноградара, не заслужује да живи, сече се.

То је неизбежна казна  да опомене оне који мисле да се истрајавање у греху и неплодности исплати!