Мисли над Првом посланицом Тимотеју 1:18-20, 2:8-15
1. Хришћански "рат" за спасење душе је добар рат по апостолу Павлу. Води се вером и добром, неукаљаном савешћу. Ако се они одбаце, крштење не помаже, доживљава се бродолом, пропаст вере. Њу су искусили Именеј и Александар које је дивни Павле искључио из хришћанске заједнице и тако их предао сатани. У Цркви, хришћанској заједници имамо одбрану од сатане, ван ње смо незаштићени од ђаволских напада.
2. Молитва права, јака је мољење без гнева и оклевања. Мирна, сабрана, постојана. Особина је светих мужева који су на челу хришћанских породица. Стабилност и слога у породици хришћанској зависи од те смирене, упорне и чисте молитве супруга жениног.
3. Украшавање жена је украшавање стидом, честитошћу, а не бисерима, златом, скупим хаљинама. Од тога чиме се жена украшава зависи има ли и нема истинско поштовање Бога које иде са смирењем. Смирења нема у спољашњем бљештавилу и светлуцању украса, већ само сујете, празнине живљења. Са унутарњим украшавањем жена складно иде прихватање чињенице да је муж глава брачне заједнице јер Адам би први саздан, а не Ева. Живот жене хришћанке састоји се из смиреног учења науке Господње, у покорности из љубави мужу, уз тежњу да се брачни живот обогати рађањем потомства и чувањем брачне заједнице вером, љубављу, светим и честитим животом.
Жена хришћанка је диван сапутник стаменог молитвеника мужа. Потпора, ослонац, стуб. Муж темељ, глава. Обоје два вола у јарму хришћанског живљења. Ору своје душе да из њих израсту плодови чистоте за њихове децу, сроднике, комшије. Плодови који се неће укварити, сатрулити.
Плодови који доносе миомирисне венце правде светим супружницима. Венац наслућен у брачним крунама понесеним на почетку заједничког орања, сетве и жетве.
Мисли над Јеванђељем по Луки 15: 1-10
1.Овај одломак из Јеванђеља по Луки даје одговор на питање: - Зашто Господ прима грешнике и једе са њима? У доба када је Господ ходио на земљи јести са неким значило је бити близак, имати заједницу са неким. И тако су учитељи старозаветног закона мислили да је Господ Христос сродан и близак грешном начину размишљања и живљења јавних грешника. Али, нису обратили пажњу на једну битну чињеницу: цариници и грешници су се приближили Господу да га чују, да нађу излаз из својих животних промашаја. Начинише корак ка Господу, а Господ направи много већи корак: пожеле да једе са њима. Седе да их поучи, саслуша, излечи и да покаже да има заједницу са сваким зрном добра које се налази чак и у најгрешнијем човеку! Због тих зрна добра седе са грешницима, да их подсети на њих. Да грешници схвате да их имају и застиде се своје прљавштине. Да заплачу због пажње, смирења, неизмерне доброте и љубави Христове која каже: - Ниси до краја пропао, ево нечег доброг у теби пусти га да израсте у теби!
2. Господ је пастир добри који је тражио изгубљену овцу - грешне душе људске. Својим умилним гласом призивао је и призива на покајање. Нашавши зачетке покајања у изгубљених оваца - цариника и грешника јеврејских, приближава им се и својим неисказаним смирењем обедује са њима. И све то да би покајање порасло до тачке кад се човек згади на себе и свој дотадашњи живот и пожели да следи чисти Христов живот. И тада нема повратка на старо. Руши се стари човек, помаља се нови човек, који се мукотрпно из дана у дан зида сузама, молитвом, страдањем за добро. Проналази се изгубљена овца, радују се анђели, радују се свети!
Прима Господ грешнике једе са њима. Прима их само ако у душама својим осећају: - Не седај поред мене, Господе, ничим не заслужујем ту пажњу, ја сам у гресима иструлели човечуљак!
Једе и дели са њима храну, речи, погледе очију које свуда продиру. Од саосећајних очију које прозиру у сваки наш кутак, у сваку нашу душевну рану и над њима бдију, јецаји и сузе саме лију!
Нема коментара:
Постави коментар