Најмилија и најдража својина. Надамо се, надамо спасењу!

 Мисли над  Првом посланицом Тимотеју 1, 8-14

1. Праведник благодаћу и силом у потпуности испуњава закон Божји и зато он није за њега намењен.

Закон је опомена и изобличење грешницима да сиђу са пута неправде и безакоња. 

Постоје многе врсте грешника. И Свети Павле набраја најтеже врсте преступа и грехова. И међу њима лаж, нечистоту, кривоклетство и непокорност убраја у  најтеже грехе. А колико су они сада завладали  међу људима говори и то  да се сматра да су ови греси повремено, ако не и стално неопходни за односе међу људима. 

Постојање сваког од ових грехова међу људима руши здраву науку вере.  Са њиховим чињењем на делу иду и оправдања:  мора се то чинити да се не буде одбачен у друштву и да би се задржао некакав рејтинг, положај, статус. Каљугом греха брани се титула, блатом брани се место у друштву. Уместо да се они напусте за неко мање угледно занимање, нижи положај у друштву. Изабрати неугледност пре него ли бранити угледност бешчашћем. Снизити се пред људима да би те Бог узвисио!

2. Здрава наука вере чини од оштрог гонитеља и хулитеља на истину Божју, какав је Павле био, узвишеног проповедника и врхунског учитеља јеванђеља. Господ Исус Христос помиловао је Павла за његово искрено покајање и учинио га верним служитељем. Онај који је гонио оштро и бескомпромисно хришћане, покајањем постаје онај који рађа хришћане проповедањем јеванђеља. 

Незамисливи животни преокрет: од доносиоца смрти хришћанима до доносиоца вечног живота Јеврејима и многобожачким Јелинима оним што је сматрао за највећи бесмисао и поругу истине - хришћанским бисером вере. Бесцен бисер вере засја кроз Павла онима којима се згадише лажни сјајови тобожњих животних истина. И оставише све и раздадоше све да тај бисер задобију и учине га својом, најмилијом и најдражом својином.

Мисли над Јеванђељем  по Луки 14, 25-35

Има извесних одломака у Јеванђељу које као да човеку хришћанину постављају питање: -Да ли си ти овакав или не? Да ли си на путу препорода или стојиш, а затим  падаш,  незаустављиво падаш?

И Јеванђеље за данашњи дан  поставља  нам питање: - Јесмо ли истински  ученици Господњи?И лако у речима нашег Господа можемо да препознамо колико смо близу или далеко од учеништва Господњег. Истински ученик Христов "мрзи" своје ближње  када му они спречавају да буде ученик Христов, да Њега стави на прво место у свом животу. Он мрзи не њих лично, већ њихово непријатељство према вери. Жали их  због њихове помрачености и неразумевања. Моли се да се уразуме. "Мржња" према њима је  одбацивање свег оног што они саветују, а да је лажно, грешно и порочно. 

Да би крштени хришћанин животом својим показивао да је ученик Христов мора да постави чврсте темеље своје вере, свог учеништва, свог идења за Христом. Треба не само да буде свестан шта је то хришћанска вера и како се  она у свакодневном животу исповеда, већ и да сваки дан његовог живота буде храбро и неодступно  побеђивање свега злог око себе добрим делима, надахнутим силом, благодаћу  Божјом. Наша хришћанска вера није шала, није тренутно одушевљено прегалаштво, већ доживотно главно животно занимање. Ко је има и свакодневно је јача остаје со света која спречава пропадање. Пропадање људи, пустошење природе. Ушију увек отворених за благи, тихи глас Оног који јако жели да учи и да буду чувене Његове медоносне поуке. Да их чујемо, примимо, испунимо и надамо се, надамо спасењу!