Свети Ахилије 3

Повратак моштију Светог Ахилија у Ларису

Временом базилика светог Ахилија у Преспи се урушила, а откривена је скоро хиљаду година након што су мошти светог Ахилија пребачене из Ларисе (у Преспу), од стране  грчког професора са Универзитета у Солуну Николаоса Мицопулоса, 1965. године. Гроб светитеља је пронађен у ђаконикону светог олтара, који је место где су мошти обично смештене у цркви, и извршене су припреме  за њихов повратак у Ларису.


Треба напоменути да  Лариса никада није престала да се молитвено сећа свога заштитника светог Ахилија, да одаје  почаст његовом гробу и прославља празник у  митрополитској катедрали њему посвећеној. Током векова мештани ће се увек окретати ка њему у време нужде и несреће тражећи чудо, посебно 1813. и 1848., када је куга  однела много жртава. За време франачке окупације 1204. године,  Лариса је опустела,  а  катедрала је претворена у пљачкашко средиште.

Дана 12. јуна 1769. катедрала је  спаљена и уништена од стране Турака, који су присилили мештане Ларисе да путују до околних села ради  црквених служби током двадесет пет година зато што  Турци нису  дозволили њену обнову. Напорима митрополита Дионисија Калиархуа и великим прилозима мештана Ларисе (18.000 пиастера), који су издати на име султана Селима, 26. фебруара 1794. године дата је  дозвола  да се обнови црква. Било је потребно само 36 дана да се она обнови, док је преко 200 хришћана волонтирало на изградњи. Темељи су подигнути 5. марта,  а завршетак градње је био 6. априла, на  Велики петак. Следеће вечери митрополит Дионисиос је  служио пасхалну литургију међу многим народом. Капела припојена цркви посвећена светом Висариону изграђена је у ово  време.

Дана 12. јуна 1822. године,  Турци су претворили катедралу у  складиште оружја, присиљавајући хришћане да имају богослужења у  капели Светог Марина све  док црква није враћена својој намени у време митрополитa Мелетијa V. Такође, у исто време дан за трговање на пијаци у Лариси мења се у понедељак, уместо недеље,  и тако се обнавља  одлука трговаца  из 1730. године да држе недељу и велике празнике светим. Како је недеља постала празнични дан, то је било обавезно за  све, и они који су то прекршили били су приморани да плате глобу катедрали светог Ахилија у износу од 50 аслана. То је било због пређашњег искуства када је свети  Козма Етолски  био прогањан када би проповедао народу да се не цењка недељом. У априлу 1827. године,  Турци су поново претворили ову  цркву у складиште оружја, али су је хришћани ускоро, подмићивањем судија и паша,  сачували  као богомољу. Оно што видимо је да су људи веома поштовали светог Ахилија,  док његове мошти нису биле ту, старајући се о  својој цркви најбоље што су могли.

У вечерњим сатима 14. маја 1981., војни хеликоптер преноси свете мошти светог Ахилија назад у Ларису. Прихваћене су  на стадиону од стране архиепископа Атине Серафима, заједно са многим митрополитима и свештенством. Данас мошти светог Ахилија почивају  у митрополијској катедрали светог Ахилија, а његов празник се слави са великом свечаношћу сваког 15. маја.

Преведено са сајта  http://www.johnsanidopoulos.com/2010/05/st-achillios-of-larisa-of-first.html