Прави проповедник Христов. Верујемо Господе, помози нашем неверју!

 Размишљања над Посланицом Светог апостола Павла Галатима 1, 3-10

Господ Исус Христос је по вољи свог Оца, дао себе за наше грехове. Принео се као жртва да нас помири са Оцем, да нам да спасење.  То је наше Јеванђеље, то је наша хришћанска вера.

Вера у Свету Тројицу: Оца, Сина и Светога Духа, једнога Бога. Верујемо је и да је Син Божји постао човек, страдао, умро на крсту, васкрсао и вазнео се  на небо где седи с десне стране Оца. И који ће опет доћи да суди живима и мртвима и Његовом царству неће бити краја. Апостол Павле препушта суду Божјем (анатема да буде!) непоправљиве противнике истине, творце лажног јеванђеља  који не прихватају ова наша основна хришћанска начела вере. 

Не може се доћи до Бога Оца и до Царства Божијег без правилног схватања и разумевања Исуса Христа, Сина Божјег, Њега и Његовог спасоносног дела. Ко проповеда истинско Јеванђеље, угађа Богу, а не људима, угађа Његовој жељи и вољи да нас спасе. Не тражи пусту људску славу и не угађа људским слабостима, већ их разобличава Јеванђељем. Зато су и апостоли, Богом надахнути проповедници Јеванђеља, много пострадали од оних који нису хтели да се чује истина о њиховом поквареном и нечасном живљењу. Прави проповедници Јеванђеља су слуге  Христове. Од овог служења нема часнијег занимања за човека јер доноси као награду не само некакве привремене погодности и награде, већ живот  у срећи, испуњености који нема краја. Неописиву милину, неизрециву радост!

Мисли над Јеванђељем по Луки 9, 37- 43

Кад је Господ ходио по земљи, мноштво људи га је пратило. Али, мали број људи је тражио главно за човека: спасење душе, познање воље Божје са жељом да се по њој живи. Другим речима казано: праву веру. Најчешће су тражили   људи од Господа Исуса Христа  да им се да здравље телесно и исцељење од злих духова. Али, врло често са мало вере или чак и без ње.  Зато Господ укорава неверовање и поквареност оца  поседнутог дечака, народа који га је пратио, а можда и апостола који нису могли да истерају злодуха из дечака.

Кад нема јаке вере нема исцељења и оздрављења. Човек није у здравом стању пред Богом, он је покварен и  склон лицемерству, дволичности и лажној слици о себи. Не верује истински да му је Бог једини прави спаситељ, него се понешто нада у своје снаге или снаге других људи да га могу спасити. Али, овде видимо да и чак кад нема јаке вере, дешава се да Бог учини чудо. Довољно је попут оца дечака завапити из дна душе: "верујем, помози мом неверју" и дубоким смиреним вапајем призива  се помоћ Божја. И гле чуда! Изломљени, разбијени дечак устаје као да га демон није ломио и сламао  дуго година.  И све се враћа у нормални ток ствари. Дечак је опет очев син, а не играчка демона, а народ се диви чуду и сили Божјој. Само да потраје у њима и нама ово јако поуздање Бога, а не у нас саме, слабе, варљиве, вероломне... 

Бог који теши, утврђује и чува. Добри виноградар и неплодна смоква

Бог који теши, утврђује и чува

 Размишљање над Другом посланицом Солуњанима Светог апостола Павла 2:13-3:5

Дивни апостол Павле у свом обраћању хришћанима Солуњанима захваљује Богу што се они окренуше Богу поверовавши у благу вест (јеванђеље) хришћанске науке и то потврдише крстећи се у име Оца и Сина и Светога Духа. Апостол их подсећа и храбри да чврсто стоје у вери држећи предање - предане истине хришћанске вере,  предане било усмено, било писмено (посланицом Павловом).  Да би они остали јаки у вери и хришћанском животу, неопходна је помоћ одозго, утеха Христова. Утеха Његова је  окрепљење у страдањима које их сусрећу због исповедања хришћанске вере. Апостол истиче  да  Христос  утврђује у свакој речи и добром делу, као и да  чува верне од лукавог, дајући им љубав и трпљење у невољама. 

Оно што је Павле молио од Исуса Христа, Сина Божјег и нама је данас неопходно. Толико је замки лукавих злих духова које нас одвраћају од спасоносног предања наше вере. Толико је жалости и  болова овоземаљског живота у којима нас само Господ  Исус Христос може утешити. Толико је мржње коју само љубављу Христовом можемо победити. Најзад, толико се често колебамо у невољама да посустајемо у речима добрим и врлинским делима тако да без силне помоћи Христове не би опстали и остали хришћани.  

Веран је Господ, ма колико да смо ми  неверни. И кад имамо ту мисао у уму знамо да, ма колико често падали, можемо устати ако пружимо и прихватимо  Његову  увек отворену нежно пружену руку. 

Добри виноградар и неплодна смоква

 Размишљање над Јеванђељем по Луки  13, 1-9

Као што је Јевреје у доба Исуса Христа довела у недоумицу страшна казна римског намесника Понтија Пилата над Галилејцима побуњеницима против римске власти (помешао је крв њихову са крвљу животиња принетих као жртва Богу у јеврејском храму у Јерусалиму) и нас  данас збуњују страшне смрти непокајаних грешника. Збуне нас да помислимо, као и Јевреји којима се Господ обраћа, да смо ми много праведнији од њих и да нас тако нешто никада неће задесити.

Речи Господње из Јеванђеља по Луки нас разуверавају у нашој заблуди. Не треба тако да размишљамо, већ да сматрамо да смо и ми заслужили некакву страшну казну попут осамнаест људи у Силоаму на које је пала кула! Зашто нас још није задесила добијамо одговор у причи Господњој  о неплодној смокви. Ми смо неплодне смокве  у винограду Божјем. Домаћин је Бог Отац, Отац Сина Божјег, Исуса Христа. Виноградар је Исус Христос.

Наш Предивни веома стрпљиви Господ не оклева да смокву често обилази и тражи рода (добра дела на њој). А кад не види на њој рода, окопава је - чисти је од зла и ђубри - храни својим Светим тајнама. И све то да би наше душе заблистале добрим делима и врлинама.

Уколико  не будемо достојни ове земље на којој живимо, бићемо ишчупани из ње. Неплодно дрво које не даје плода и поред много труда Доброг виноградара, не заслужује да живи, сече се.

То је неизбежна казна  да опомене оне који мисле да се истрајавање у греху и неплодности исплати!

Мисли над Другом посланицом Солуњанима апостола Павла 2, 1-12 и Јеванђељем по Луки 12, 48- 59

 Посланица

Дан Господњи,  Дан другог доласка  Исуса Христа и Дан страшног суда  још није дошао. Није се догодио јер није дошао човек пропасти - Антихрист који је у свему злом и поквареном од сатане научен. Ми хришћани  спречавамо долазак Антихриста сваким добрим делом, сваком врлином, сваким искреним молитвеним уздахом. Јер у последња времена уочи  другог доласка Христа  "...умножиће се безакоње, охладнеће љубав многих" (Јеванђеље по Матеју 24,12). Тако чинећи добро бићемо на путу Божјем који ће нас штитити да не паднемо  и не заведемо се различитим обманама сатане и његових слугу.

Јеванђеље

1. Свети јеванђелиста  и апостол Лука као писац једног од четири Јеванђеља верно преноси речи Господа Исуса Христа. Те речи  су савремене и данас нама православним хришћанима. Оне уче о одговорности. Коме је поверено  каква служба, какав задатак у Цркви, са њом је дата одговорност. Одговорност је у томе  да ће се тражити од њега да повери рачун Господу како је и колико ревносно службу вршио. Да ли је служба вршено хвалисаво, гордо, користољубиво, немарно;  или вредно, смирено и  без нечасних добитака. За узор правилног служења у Цркви и свакодневном животу хришћана, даје се пример Господа  који нестрпљиво жели да се огањ вере што више запали у људима и да  страда крсним страдањем ради спасења свих људи.

2. Постоји истински  мир, постоји и  лажни мир. Истински мир се добија и када се изгуби спољашњи мир: када човека због његове вере окруже псовка, вика, галама, физички насртаји оних којима смета истина која не трпи лаж, поквареност, лицемерје.

Лажни мир је трули компромис у коме упркос грижи савести која делује у нама прећуткујемо или лажима скривамо истину да не би угрозили свој посао, славу међу људима или физичку егзистенцију. Господ не жели лажни мир, он доноси раздељење, поделу међу људима на оне који верују његовом Јеванђељу и испуњавају га и на оне који га због терета грехова својих одбацују.

Неверујући у Јеванђеље остају са неким својим  метеоролошким знањима о времену која нису спасоносна за човекову душу. Немају знање о духу времена које доноси истинско знање:  знање Христове науке - Јеванђеља. Јеванђеље доноси сазнање да је Бог милостив, али и да је  праведни Судија. Ко жели да избегне казну од њега, треба праведно да суди и праведно да живи следећи Христа и Његову науку коју неповређеном чува Света православна Црква.