Шта ја то радим од свог живота! Дани Сина Човечијега и наша срамота.

 Мисли над Првом посланицом Тимотеју 5:11-21

1.Дужност старешина веће хришћанске заједнице - епархије епископа је да воде рачуна о поретку у њима.  У овом одломку Свети Павле износи неколико савета којим се правилно уређују односи међу хришћанима. Најпре, млађе удовице треба да се удају а не да их црквена општина издржава, да се не предају скитању, нераду, празним разговорима и тако дају противницима хришћанске вере разлога да је нападају. Хришћани треба да воде рачуна о својим сродницама удовицама, да се материјално не оптерећује Црква. Свештеник у својој парохији има старешинство, проповеда и учи, а од својих парохијана добија  средства за живот. Епископ има право да прекори јавно и  изобличи пред многим сведоцима оног који је одмакао у греху и на претходне опомене, саопштене насамо, није реаговао. И све то да би остали имали страх - да би увидели и уплашили се колико је узвишено достојанство хришћанина и какву одговорност носи. Најзад, преклиње дивни Павле епископа Тимотеја да све претходно наведено чини без двоумљења и пристрасности.

2. Не треба  оклевати у богоугодном делу какво је старешинство над црквеном заједницом. Ако се не реагује благовремено, беспоредак и неред  међу хришћанима се укорењују и треба много више труда да се стање поправи него да су се на време предузеле мере. 

3. Ко је пристрасан не суди праведно.  Поштеђује кривца, а  недужног осуди. 

4. Запитајмо се колико су наша лутања духа, наши неради и празне доколице штетни за стање наших душа. Колико оне хладне од лутања по њивама духовне глади, од пландовања над пресахлим изворима, од "убијања" времена у приземним животним садржајима. Постајемо карикатуре, а не прави узори хришћанске вере. И тада пропадамо у својим себичлуцима, не марећи за друге, па чак и за најближе. Да ли ће нас строги укор неког брижног свештеника уздрмати у лажном спокојству да се запитамо: -Шта ја то радим од свог живота!-

Мисли над Јеванђељем по Луки 17: 26-37

У ово наше доба постоје многи "дани". Дани борбе против.., дани сећања на..., дани истицања...Има ту корисних, има ту поучних дана. Има ту и неког сујетног везивања и култова личности или чак и паганског обожавања природе - "мајке Земље".

Чега се све не сећамо, шта све не обележавамо. А дане Сина човечијег, Исуса Христа, Сина Божјег... ко зна за њих. За његове највеће дане: дане рођења, васкрсења, вазнесења и нарочито Другог  и славног доласка. Колико их  се сећамо, колико мислимо о њима. Да ли ће због тог нашег немарног заборава, када  заборављамо највеће тренутке у историји света, о Другом доласку Сина Божијег, пред Страшни суд наша судба бити судба оних које Господ неће познати као своје.

Грдне ли муке, неизмерне ли наше срамоте!

Здрав ред и поредак

 

Мисли над  Првом Посланицом Тимотеју 5:1-10

Треба се понашати по здравом реду и поретку. То нарочито важи за хришћане. Здрав поредак понашања је уважавање узраста саговорника. Дивни Павле учи младог епископа Тимотеја  баш томе: да саветује старца као оца, младиће као браћу, младе жене као сестре... Саветовањем поучавати вери, а не наређивањем. Љубављу, а не силом. Чланови хришћанске заједнице, хришћанске општине су једна духовна породица. У њој њени чланови истичу се гостољубљем, милосрђем, пажњом према својим природним породицама. 

Поуздан показатељ вере је према Светом Павлу брига о својој сабраћи хришћанима из локалне хришћанске општине и о својим домаћима - члановима своје породице. Ко о њима не брине, одрекао се вере и гори је од неверника! Кад се човек преда насладама, умире душом  иако је телом жив! 

Лишени земаљског дома ради небеског дома

 Мисли над Јеванђељем по Луки 9:57-62

Праћење Господа Исуса Христа у хришћанском животу склопчано је с различитим одрицањима. У њима следимо Њега који  није имао где главу склонити. Био је у тежем положају од лисица и птица небеских. Бескућник за све људе! А након Њега мноштво хришћана  је добровољно себе лишавало  крова над главом. Лишени дома земаљског ради небеског дома. Они су били орачи који су  заорали плугом по својој души да би посејали речи Божије које су дале предивне плодове врлина у њима. Земљоделци својих душа нису се освртали за собом. Кренувши ,без великих обећања, за Господом у потрагу са Царством небеским нису одустајали да у своје подвигом омекшане душе свакодневно  сеју речи здраве науке, Јеванђеља. 

И као да нам сада и убудуће поручују:

-Не освртати се. Ићи за Исусом сваки дан колико да мука, страдања доноси. Најчаснији пут током кога Бог окрепљује водом Светог Духа, предјелом будуће вечне гозбе  Царства Божјег. Истрајне страдалнике вере,  неуморне земљоделце својих душа. -

Само је једно потребно

 Мисли над Јеванђељем по Луки које се чита на празник Ваведење Лк 10:38-42,11:27-28

Ваведење - улазак Мајке Божије као девојчице од 3 године у храм Божји у Јерусалиму. Разлог? Свети Јоаким  и Ана, њени остарели родитељи, посвећују је за служење Богу.  Девојчица Марија служи Богу и васпитава се у храму да би постала Мајка Божја, мајка Богочовека Исуса Христа. Мајка Сина Божјег који је постао човек.

А Исус, Господ наш кад је ушао у село Витанију  похваљује веру своје пријатељице Марије која је са великом пажњом слушала речи Његове. Под Маријом Црква подразумева и Дјеву Марију, Богородицу која је добри део изабрала, добрим путем је ходила. Добрим путем је ишла јер је тражила оно једно једино потребно -  вољу Божју у свом животу. Пронашавши је, није одступала од ње. И данас на њен празник и касније све  до другог доласка њеног Сина на земљу, она  упућује и упућиваће на речи Сина Божјег, Исуса Христа. У њима је воља Божја, у њима је спасење, у њима непогрешиви путоказ. 

 Пресвета Богородице, помози нам да то једно једино и  стварно потребно буде оно што тражимо сваког часа и тренутка нашег живота. Смилуј се, Пречиста,  и спаси!

Заједничко орање, сетва и жетва. Јецаји и сузе саме лију

 Мисли над Првом посланицом Тимотеју 1:18-20, 2:8-15

1. Хришћански "рат" за спасење душе је добар рат по апостолу Павлу. Води се вером и добром, неукаљаном савешћу.  Ако се они одбаце, крштење не помаже, доживљава се бродолом, пропаст вере. Њу су искусили Именеј и Александар које је дивни Павле искључио из хришћанске заједнице и тако их предао сатани. У Цркви, хришћанској заједници имамо одбрану од сатане, ван ње смо незаштићени од ђаволских напада.

2. Молитва права, јака је мољење без гнева и оклевања. Мирна, сабрана, постојана. Особина је светих мужева који су на челу хришћанских породица. Стабилност и слога у породици хришћанској зависи од те смирене, упорне и чисте молитве супруга жениног.

3. Украшавање жена је украшавање стидом, честитошћу, а не бисерима, златом, скупим хаљинама. Од тога  чиме се жена украшава зависи има ли и нема истинско поштовање Бога које иде са смирењем. Смирења нема у спољашњем бљештавилу  и светлуцању украса, већ само сујете, празнине живљења. Са унутарњим украшавањем  жена складно иде прихватање  чињенице да је муж глава брачне заједнице јер Адам би први саздан, а не Ева. Живот жене хришћанке састоји се из смиреног учења науке Господње, у покорности из љубави мужу, уз тежњу да се брачни живот обогати рађањем потомства  и чувањем брачне заједнице вером, љубављу, светим и честитим животом. 

Жена хришћанка је диван сапутник стаменог молитвеника мужа.  Потпора, ослонац, стуб. Муж темељ, глава. Обоје два вола у јарму хришћанског живљења. Ору своје душе да из њих  израсту плодови чистоте за њихове децу, сроднике, комшије. Плодови који се неће укварити,  сатрулити. 

Плодови који доносе миомирисне венце правде светим супружницима. Венац наслућен у брачним крунама понесеним на почетку заједничког орања, сетве и жетве.

Мисли над Јеванђељем по Луки 15: 1-10

1.Овај одломак из Јеванђеља по Луки даје одговор на питање: - Зашто Господ прима грешнике и једе са њима? У доба када је Господ ходио на земљи јести са неким значило је бити близак, имати заједницу са неким. И тако су учитељи старозаветног закона мислили да је Господ Христос сродан и близак грешном начину размишљања и живљења јавних грешника. Али, нису обратили пажњу на једну битну чињеницу: цариници и грешници су се приближили Господу да га чују, да нађу излаз из својих животних промашаја. Начинише корак ка Господу, а Господ направи много већи корак: пожеле да једе са њима. Седе да их  поучи, саслуша, излечи и да покаже да има заједницу са сваким зрном добра које се налази чак и у најгрешнијем човеку! Због тих  зрна добра седе са  грешницима, да их подсети на њих. Да грешници схвате да их имају и застиде се своје прљавштине. Да заплачу због пажње, смирења, неизмерне доброте и љубави Христове која каже:  - Ниси до краја пропао, ево нечег доброг у теби пусти га да израсте у теби!

2. Господ је пастир добри који је тражио изгубљену овцу - грешне душе људске. Својим умилним гласом призивао је и призива на покајање. Нашавши зачетке покајања у изгубљених оваца - цариника и грешника јеврејских, приближава им се  и својим неисказаним смирењем обедује са њима.  И све то да би покајање порасло до тачке кад се човек згади на себе и свој дотадашњи живот и пожели да следи чисти Христов живот. И тада нема повратка на старо. Руши се стари човек, помаља се нови човек, који се мукотрпно из дана у дан зида сузама, молитвом, страдањем за добро. Проналази се изгубљена овца, радују се анђели, радују се свети! 

Прима Господ грешнике  једе са њима. Прима их само ако у душама својим осећају: - Не седај поред мене, Господе, ничим не заслужујем ту пажњу, ја сам у гресима иструлели човечуљак! 

Једе и дели са њима храну, речи, погледе очију које свуда продиру. Од саосећајних очију које прозиру у сваки наш кутак, у сваку нашу душевну рану и над њима бдију,  јецаји и сузе саме лију!

Најмилија и најдража својина. Надамо се, надамо спасењу!

 Мисли над  Првом посланицом Тимотеју 1, 8-14

1. Праведник благодаћу и силом у потпуности испуњава закон Божји и зато он није за њега намењен.

Закон је опомена и изобличење грешницима да сиђу са пута неправде и безакоња. 

Постоје многе врсте грешника. И Свети Павле набраја најтеже врсте преступа и грехова. И међу њима лаж, нечистоту, кривоклетство и непокорност убраја у  најтеже грехе. А колико су они сада завладали  међу људима говори и то  да се сматра да су ови греси повремено, ако не и стално неопходни за односе међу људима. 

Постојање сваког од ових грехова међу људима руши здраву науку вере.  Са њиховим чињењем на делу иду и оправдања:  мора се то чинити да се не буде одбачен у друштву и да би се задржао некакав рејтинг, положај, статус. Каљугом греха брани се титула, блатом брани се место у друштву. Уместо да се они напусте за неко мање угледно занимање, нижи положај у друштву. Изабрати неугледност пре него ли бранити угледност бешчашћем. Снизити се пред људима да би те Бог узвисио!

2. Здрава наука вере чини од оштрог гонитеља и хулитеља на истину Божју, какав је Павле био, узвишеног проповедника и врхунског учитеља јеванђеља. Господ Исус Христос помиловао је Павла за његово искрено покајање и учинио га верним служитељем. Онај који је гонио оштро и бескомпромисно хришћане, покајањем постаје онај који рађа хришћане проповедањем јеванђеља. 

Незамисливи животни преокрет: од доносиоца смрти хришћанима до доносиоца вечног живота Јеврејима и многобожачким Јелинима оним што је сматрао за највећи бесмисао и поругу истине - хришћанским бисером вере. Бесцен бисер вере засја кроз Павла онима којима се згадише лажни сјајови тобожњих животних истина. И оставише све и раздадоше све да тај бисер задобију и учине га својом, најмилијом и најдражом својином.

Мисли над Јеванђељем  по Луки 14, 25-35

Има извесних одломака у Јеванђељу које као да човеку хришћанину постављају питање: -Да ли си ти овакав или не? Да ли си на путу препорода или стојиш, а затим  падаш,  незаустављиво падаш?

И Јеванђеље за данашњи дан  поставља  нам питање: - Јесмо ли истински  ученици Господњи?И лако у речима нашег Господа можемо да препознамо колико смо близу или далеко од учеништва Господњег. Истински ученик Христов "мрзи" своје ближње  када му они спречавају да буде ученик Христов, да Њега стави на прво место у свом животу. Он мрзи не њих лично, већ њихово непријатељство према вери. Жали их  због њихове помрачености и неразумевања. Моли се да се уразуме. "Мржња" према њима је  одбацивање свег оног што они саветују, а да је лажно, грешно и порочно. 

Да би крштени хришћанин животом својим показивао да је ученик Христов мора да постави чврсте темеље своје вере, свог учеништва, свог идења за Христом. Треба не само да буде свестан шта је то хришћанска вера и како се  она у свакодневном животу исповеда, већ и да сваки дан његовог живота буде храбро и неодступно  побеђивање свега злог око себе добрим делима, надахнутим силом, благодаћу  Божјом. Наша хришћанска вера није шала, није тренутно одушевљено прегалаштво, већ доживотно главно животно занимање. Ко је има и свакодневно је јача остаје со света која спречава пропадање. Пропадање људи, пустошење природе. Ушију увек отворених за благи, тихи глас Оног који јако жели да учи и да буду чувене Његове медоносне поуке. Да их чујемо, примимо, испунимо и надамо се, надамо спасењу!