Иларион Алфејев
ПРЕД ПЛАШТАНИЦОМ
Завршило се то, ради чега је Бог постао човек, ради чега је Син Божији постао
човек: завршила се смрт на Крсту Спаситеља.
У последњим данима свог земаљског живота, Господ је био остављен пред лицима
Својих непријатеља, пред лицем страдања и смрти. Испио је до дна ту чашу, која
Му је била припремљена, и преживео најстрашније, што може задесити судбину
човека – усамљеност и остављеност.
Био је сам у Гетсиманији, јер су ученици заспали чврстим сном. Био је сам на
суду првосвештеника, сам на испитивању код Ирода, сам на суду Пилата, јер су се
ученици у страху разбежали. Био је сам, када је ишао на Голготу: случајни
пролазник Му је помогао а не драги ученик. Био је сам на крсту, сам
умирао, остављен од свих.
На крсту Исус је звао Оца свога: „Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?“
(Мт. 27:46). У том крику зачула се бол свог човечанства и сваког човека –
бол сваког, који осећа , да је сам и остављен од Бога.
Јер страшно је бити остављен од блиских и пријатеља, али је још страшније када
ти се чини , да те је Бог оставио, да је непрелазан зид између тебе и Бога
и Он као да не чује, не види, не примећује.
Ако патиш због самоће, сети се, како је сам био Спаситељ у последњим данима
Свог живота.
Ако су се твоји блиски или твоји ученици окренули од тебе, ако си изложен
неистинитој клевети, ако те називају јеретиком и рушитељем предања својих
отаца, ако лажно раде против тебе или окривљују за смрт, сети се да је и сам
Господ преживео све то.
Ако је тај, који је живео са тобом под једним кровом, причешћивао се из исте
чаше, јео твој хлеб, тај, коме си веровао свом снагом своје љубави, с којим си
делио своје мисли и осећања, од кога ништа ниси крио и за кога ништа ниси
жалио, - ако те је такав човек издао, окренуо се од тебе, сети се, да је
и Господ све то преживео.
Ако се твој крст навалио на тебе са таквом тежином, да немаш снаге да га
понесеш, и ако твоји блиски неће то с тобом да поделе, буди захвалан и оном,
можда и случајном пролазнику, који ће ти помоћи да га понесеш бар и неки део
пута.
Ако ти се над главом надвила брига богоостављености, и чини ти се, да Бога
нема, да се Он окренуо од тебе или те не чује, не брини се, јер је и Христ
прошао кроз то искуство – страшно и тешко.
Ако те осуђују и хуле, ударају по лицу и пљују на тебе, закуцавају на крст и
уместо воде дају горку жуч, моли се за оне који те разапињу зато, „што не
знају шта чине“.
У страху и трепету, ћутећи и благосиљајући, приклањајући се светом гробу
Исусовом, захвалимо Господу за то, што је Он био сам, да ми не бисмо били сами,
био остављен, да ми не би били остављени, прошао кроз увреде и ругања, клевету
и понижење, страдање и смрт, да би ми у сваком нашем страдању осетили –
да нисмо сами, него да је Спаситељ – „ са нама до краја века“.
Амин.
Текст http://www.pouke.org/news.php?cid=0&id=1014&do=view
Слика http://www.orthedu.ru/uploads/posts/2013-04/1365857773_x_0102f8d9.jpg
