Свети расипник и самилосни Oтац, прича о блудном сину

Свети блудни син и самилосни Oтац

Монах Мојсије са Свете Горе

Саблажњујуће поштовање наше слободе

У причи о блудном сину, Бог Отац невероватно поштује људску слободу и вољу. Отац из параболе не брине о свом ауторитету, о томе шта ће други рећи о њему, о томе да ће изгубити своју подршку - своје дете које му је помагало. Он је ожалошћен због одласка сина, али није хтео да га у томе спречи, иако је то могао. Понекад велика слобода Бога запрепашћује. Волели бисмо да нас више ограничава. Ми не знамо да ценимо и уживамо у слободи. Очева љубав је веома племенита. Он жели близу себе децу која га воле, а не робове без слободе, преплашене и застрашене. Он му омогућава да злоупотреби своју слободу, кроз веома опасну игру. Плод рогача дрвета, знате, сладак је у почетку и горак на крају, баш као грех. Без Бога човек је гладан, жедан и сам. Незасита глад и жеђ, страшна усамљеност. Јурњава за задовољством донела му је неподношљиву патњу. Али,  велика љубав његовог оца увек га је пратила. Спасила га је од заборава и разочарања. Био је  потпуно уверен у љубав свога оца и то га је сачувало. Оно што га је још спасло, било је, исто тако,  његово неодлагање повратка и путовање без застајања. Спасоносна мисао одмах је преточена у дело.

Отац га је ишчекивао, толико је била велика његова љубав. Свети Оци кажу следеће: да је само овај одломак из Јеванђеља остао из целог Јеванђеља, то било би довољно за спасење човечанства. Парабола не би требало да буде названа по блудном сину, већ по самилосном  Оцу.

Други блудни син

Онда наилазимо на старијег сина у параболи. Он тражи награду за свој рад, хвали се својом моралном величини и осећа себе неупоредиво бољим од свог брата. Он не жели да учествује у радости свога оца због повратка свог изгубљеног брата. Ови догађаји ослободили су га његове маске, и представили га као лишеног сваке врлине. На крају имамо два расипна (блудна) сина. Први је млађи син, који се каје и враћа са сузама у очима. Други, изненађујуће, је откривен као расипник (блудни син) иако никада није напустио своју кућу. Он је расипник у дворишту и својим мислима, и од свог срца чини пећину разбојничку. Иако улази у кућу, он је сурови и усправни фарисеј, који захтева од Бога казну грешника и оправдање оних попут себе. И цариник и блудни син су плакали, али фарисеј и старији син нису уопште плакали јер су имали его који им брани да заплачу.  Потребни су обазривост и молитва да нас Бог просветли да разазнамо нашу ситуацију, јер је трагедија да неко живи у Цркви, а ипак да буде ван ње као старији син.

Очеви и домаћини породица, родитељи и наставници, морају да уважавају децу, да их науче да буду љубитељи части, да их науче својим светлим примером, да буду стрпљиви, да се надају и моле. 

Најзад, угледни цариник и свети блудни син су све то чинили, јер су својим делима посведочили право покајање, док  су"праведни" старији син и фарисеј захтевали признање и поштовање, и зато су они ти који се не кају и који су лицемери. Они не учествују у радости других, они су застрашујући себељупци. Дозволимо, дакле, себи да опонашамо цариника и блудног сина у њиховом покајању да би могли већ сада да живимо у рају.

Текст:  http://www.johnsanidopoulos.com/2014/02/the-holy-prodigal-and-compassionate.html

Слика: http://iconreader.wordpress.com/2012/02/12/an-icon-of-an-icon-of-repentance-the-prodigal-son/

Сиђи са висине, изрони из дубине, трећа прича о смирењу (и о крштењу)

                                        Господ пере ноге апостолима на Велики четвртак

Трећа прича о смирењу (и о крштењу)


"Сиђи са висине, изрони из дубине" је стих из песме "Бирај" групе Партибрејкерс. Она нам говори веома сажето и упечатљиво о смирењу. О смирењу пре свега нашег Господа Исуса Христа, а онда и нас, који носимо Његово име, хришћани. Он, наш Смирени Творац, је сишао ( 3. члан Символа вере каже "Који је ради нас и нашег спасења сишао са небеса) са Своје незамисливе и недохватљиве висине у наше низине, у наше беде, несреће; у наше краткотрајне земаљске радости. Сишао је да све Собом оплемени, сваку сузу, сваки јад, свако весеље, сваку наду. Спустио се до дна наше послеадамовске трагедије, до пакла најкрајњег и онда "изронио из дубине". И ми треба да Га следимо, да се испразнимо од свог "непогрешивог" знања о свету и људима, од свог самододељеног "владалачког права" на људима око нас и свог себичног "ја" које ничег не жели да се одрекне, јер не зна да му је све што има дато на "правилну употребу".

Овај стих нам говори и о крштењу. Онај ко се крштава, он или чланови његове породице (ако се крштава беба), свестан је своје немоћи да сам спасе своју душу за вечни живот. Да руководи на прави начин својим бићем без помоћи Божије, помоћи Духа Светог. Зато је неопходно крштење за дарове Духа Светог: они су руке које нас воде преко буре овог живота у мирну луку дана који неће заћи.
Међутим, колико често се сетимо ,током својих овоземаљских дана и  ноћи,  о достојанству крштења, достојанству смирења којим добијамо достојанство оних који устају (васкрсавају) , ИСТИНСКИХ ПОБЕДНИКА НА ПОПРИШТУ ЖИВОТА?

Слика: http://nstanosheck.blogspot.com/2011/04/holy-thursday-foot-washing.html
Текст песме "Бирај": http://www.svastara.com/muzika/?tekst=19091

Друга прича о смирењу

Друга прича о смирењу

Босоноги свеци

Свети Мојсије, 16. и 15. век пре Христа, у књизи Излазак 3,5 изува своју обућу. Претходно је видео купину која гори, а  не сагорева и чуо глас Бога из купине који му рече да се изује јер стоји на СВЕТОЈ ЗЕМЉИ.
Свети Исус Навин, 16. и 15. век пре Христа, који је увео Јевреје у Обећану земљу (данас Израел) види (ИНав 5,13-15) човека са исуканим мачем у руци. А то не беше човек него анђео који му рече да се изује јер стоји на СВЕТОМ МЕСТУ.
Свети Сава,  крајем 12. века по Христу, босоног ходи, по СВЕТОЈ ГРАДИНИ (ВРТУ) БОГОРОДИЦЕ, СВЕТОЈ ГОРИ.
Свети Јован Шангајски, 20. век, владика, често је служио у олтару, НАЈСВЕТИЈЕМ МЕСТУ храма, бос.
Шта нам све ове приче говоре? Тамо где је Бог и његове слуге, анђели, ту је СВЕТИЊА. А њој не треба приступати обувен у наше телесне, приземне заблуде. Као што је босоног човек лакши на ногама, тако је и душа човекова растерећенија за сусрет са СВЕТИМ, ако нема овоземаљске предрасуде ("обућу"). Треба  да се изујемо пред СВЕТИЊОМ са смирењем и детињом простотом. Ма колико да то изгледа чудно у очима "несмирених", треба следити Божији призив који каже: лиши се спољашњих преимућстава иметка, свог ограниченог знања. Ослободи се свих земаљских слика и зарони у пучину Божије љубави. А тамо... оно што око не виде и ухо не чу....  1 Кор. 2,9

Коришћено за текст :
 http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0114.htm
http://drevo-info.ru/articles/2979.html
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/427529/Svetac-koji-je-bos-hodao-Beogradom
Слика: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Moses_%26_Bush_Icon_Sinai_c12th_century.jpg

Прва прича о смирењу

Прва прича о смирењу

О причешћу

На свакој литургији наш Преблаги Господ, Једини Човекољубац силази са престола свог небеског. да сабере растурене, да просвети помрачене. Чиме? Својим телом и крвљу. Како? Силаском Духа Светог хлеб и вино, насушне (неопходне) намирнице за наш телесни живот, постају тело и крв Најслађег Творца векова. И он неограничени своди се из љубави и крајњег милосрђа, и улази у наша тела као у  дом свој. Он је пожелео да у НАМА нађе дом свој, Он који надилази безмерну васељену. Над том тајном трепте неизбројне силе анђела, чуде се и диве, а неки људи док се Он усељава, најприсније и најтешње, у тела и срца људи, лутају умом и причају.
А он ,Најсмиренији, не одустаје, наново и наново куца на врата наших бића и чека. Хоћемо ли Му отворити? Ако отворимо, шта ће у њима затећи?

Слика: http://ru-icons.ru/part16/part163/149-6.jpg

Благосиљаћу Господа у свако време 2

                                          
                                          Благосиљаћу  Господа у свако време

Tекст и видео: http://vimeo.com/71415798

33.(34.) псалам Давидов - Благосиљаћу Господа у свако време

                                         БЛАГОСИЉАЋУ Господа у свако време,(Алеф)
                                                  хвала је Његова свагда у устима мојим.

Псалам 33.
(Псалам) Давидов, када измени лице своје (као луд)
пред Авимелехом, и отпусти га овај, те отиде.
(МТ: Псалам 34)

1. БЛАГОСИЉАЋУ Господа у свако време,(Алеф).
   хвала је Његова свагда у устима мојим.
2. Господом ће се хвалити душа моја;(Бет).
   нека чују кротки и обрадују се.
3. Узвеличајте Господа са мном,(Гимел).
   и узвишујмо Име Његово заједно.
4. Тражих Господа, и услиша ме,(Далет).
   и од свих невоља мојих избави ме.
5. Приступите Њему и просветлите се,(Хе).
   и лица ваша неће се постидети.
6. Овај ништи завапи, и Господ га услиша,(Зајин).
   и од свих невоља његових спасе га.
7. Поставиће се оружан Анђео Господњи(Хет).
   око оних који Га се боје, и избавиће их.
8. Окусите и видите да је добар Господ.(Тет).
   Благо човеку који се нада у Њега.
9. Бојте се Господа сви свети Његови,(Јод).
   јер нема оскудице онима који Га се боје.
10. Богати осиромашише и огладнеше,(Каф).
    а они који траже Господа неће се лишити ниједнога добра.
    (Диапсалма).
11. Ходите чеда, послушајте мене,(Ламед).
    страху Господњем научићу вас.
12. Који је човек који жели живота,[1](Мем).
    који љуби да види дане добре?
13. Уздржи језик свој од зла,(Нун).
    и уста твоја да не говоре лаж.
14. Уклони се од зла, и чини добро;(Самек).
    тражи мира и иди за њим.
15. Очи су Господње на праведнима,(Пе).
    и уши Његове на молитву њихову.
16. Лице пак Господње је на чинитеље зла,(Ајин).
    да истреби са земље спомен њихов.
17. Завапише праведници, и Господ их услиша,(Саде).
    и од свих невоља њихових избави их.
18. Близу је Господ скрушених срцем,(Коф).
    и смирене духом спасиће.
19. Многе су невоље праведних,(Реш).
    и од свих њих избавиће их Господ.
20. Чува Господ све кости њихове,(Шин).
    ниједна од њих неће се сатрти.[2]
21. Смрт је грешника зла,(Тав).
    и који мрзе праведника превариће се.
22. Избавиће Господ душе слугу Својих,(Вав).
    и неће се преварити сви који се уздају у Њега.

1.  Псалтир је књига псалама - молитава одсвираних на инструменту "псалтериону" и најдрагоценија књига Старог Завета.Она је књига молитава за сваку прилику: у тренуцима жалости, стрепње, у стањима безизлаза, у тренуцима кајања или радости. Има 150 псалама, највећи број је саставио свети цар Давид, више од осамдесет (1040 - 970 пре Христа).

Слика: http://api.ning.com/files/vBUPyWx8zyTlPC8*AYPdf*UdQarr00*EvsSdlkBwo7qS9rqedIL0CaPQeXK*Pa8jKZVT94pGtjP9rc-9D3*0Ox4-BPtn*Vz-/Psalm34.jpg

Видео:  http://www.youtube.com/watch?v=lc9pllSPO_A
Текст псалма: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/Psaltir034.htm
Коришћена књига "Ја сам Пут, Истина и Живот", Књига о животу и учењу Цркве, Образ светачки, Београд, 2006.