Да ли је јога вежба? Саопштење о хришћанима који практикују јогу

                           Они који практикују вежбе јоге не знају да  њима себе   припремају за неправилну, нехришћанску "молитву" ( медитацију)

Саопштење о хришћанима који практикују јогу

У посланици објављеној 4. јуна 2013.,  митрополит Марко Хиоски ( грчко острво, Хиос)  дотиче се  хришћана који се баве  јогом и тога да ли је она само физичка вежба или не. Углавном, он објашњава да је хиндуистичка религијска пракса јоге установљена са јединим циљем уласка у духовно стање, и да никада није имала везе са вежбањем све до пре неколико деценија када су је (јогу) хиндуистички  јогини  објаснили на тај начин да би задобили присталице на Западу.

Посланица 14. : Да ли је јога вежба?

Светом свештенству и побожном народу наше свете митрополије,

Браћо моја,


Кључно обележје нашег времена је збрка приметна у различитим видовима човековог живота. Нарочит пример  ове духовне  и животне пометње је у томе да се  јога, као у основи религијска техника хиндуизма, рекламира у нашој земљи (Грчкој), Европи, САД, као решење за постизање физичке спремности које се нуди да нас ослободи од бројних проблема који произилазе из стресног начина живота.

Али, шта је то јога? Реч јога потиче од санкритске речи јуџ која значи "сјединити се", подразумевајући сједињење појединачне душе са безличним апсолутним Једним хиндуизма (видети P. Schreiner, Yoga: Wörterbuch des Christen-tums, 1995, p. 1376). Ово сједињење сматра се као ослобођење и искупљење човечанства од карме, то јест  од последица које происходе од наших избора и деловања у такозваним претходним животима.

Штавише, у вези са изразом јога, морамо да истакнемо да се он користи да означи једну од шест правоверних  школа хиндуистичке филозофије (видети H. Baer, ​​"Yoga", in the Lexikon der Sekten, Sohdergruppen und Weltanschauungen, 7th Ed, 2001, pp. 1166-1174).

А да ли је јога вежба? Да ли се може издвојити практична вежба од њеног религијског садржаја и окружења? Може ли се занемарити сврха у коју је она употребљена? Наравно, не.

А шта да се ради са тврдњама различитих центара, института, школа, група, новина и сала за гимнастику који је представљају  лишеном религијске природе, наводећи да је она "научна" психосоматска вештина, или вештина за  мирно живљење и духовну самоспознају? Без сумње ова тврђења су нетачна. Она често дезинформишу и збуњују користећи крајње примамљив речник (видети R. Hauth, (Hrsg), Kompaktlexikon Religionen, 1998, p. 366).

Насупрот тога, јога је систематична религијска теорија, техника и метода која се развија кроз различите фазе и вежбе, од којих је једна медитација, која доводи оне који је користе, под вођством учитеља (гуру), до изолованог живота са безличним апсолутом хиндуизма. На овај начин особа се избавља и искупљује од грехова и заблуда начињених током свих такозваних претходних живота. Дакле, горе видимо да је виђење јоге само као вежбе неправилно. И то: 1) зато што је она основно обележје хиндуистичког система, 2) зато што се не може лишити свог религијског карактера у складу са одликама свог садржаја и сврхом вежбе, 3) зато што је нераскидиво повезана са антихришћанским појмом реинкарнације, 4) зато што чини чисто људски напор усмерен ка спасењу кроз технике и вежбе.

Зашто су различите технике јоге опасне? Одговор на то питање даје чланак о јоги из уважене енциклопедије Δο­μή(Доми). Тамо се каже: "Познато је да упражњавање јоге ствара не само психолошка него и парапсихолошка преимућства - зато што она изокреће извесне физичке и душевне функције " (Δο­μή, vol. 4, p. 199).

Да бисмо окончали ово наше кратко изношење о томе да ли је или није јога вежба, морамо опет да се подсетимо свега оног што је очигледно. Вредност нашег идентитета православних хришћана није сагласна са коришћењем хиндуистичких религијских обреда у било ком виду наших живота.

Спасење човека, које се слободно настанило унутар Цркве,  је дело и жртва љубави и милости нашег Христа. Зар Павле за нас не каже са свом озбиљношћу: "Јер сте сви   синови Божији вером у Христа Исуса, јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте" (Гал. 3:26-27), и: "Не упрежите се у исти јарам са неверницима: јер какву заједницу има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост са тамом?" (2 Кор. 6:14-15).

Са топлим очинским молитвама,

Митрополит

Хиоса, Псаре и Инусеса, Марко

Преузето са:  http://www.johnsanidopoulos.com/search/label/Yoga

Слика: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/bmp/molitvaomot.jpg

О хришћанској побуни - истинском циљу живота човека (први део), из дела "Деца апокалипсе"

                     Пећина Апокалипсе, Патмос, у којој је свети Јован Богослов написао   "Откровење  (Апокалипсу)"

Hrišćanska pobuna – poslednja istinska pobuna 

 Od dana kada se Bog ovaplotio i bio raspet pa sve do danas, "Carstvo Nebesko s naporom se uzima i podvižnici ga zadobijaju" (Mt. 11, 12). Odgovor na pitanje "Zašto?" otkriven je i sada moramo da zadobijamo Carstvo Nebesko sa naporom: u veri, nadi i ljubavi. Danas je vreme za hrišćansku pobunu - poslednju istinsku pobunu. Mi više nismo deca čovekovog rata protiv Boga, zato što sada znamo put, istinu i život. U našim srcima je završen taj strašni čovekov rat protiv Boga. U nama više nema nasilja, već je ostala samo sila odlučnosti naše volje da živimo i umiremo za Istinu Božiju. Sada počinje naša nevidiva borba. To je borba protiv strasti i poroka u nama, koja će trajati do kraja života. To je rat protiv greha čiji je cilj zadobijanje vrlina. Ova nevidiva borba započinje i završava kao hrišćanska pobuna - poslednja istinska pobuna.

Odvajanje od ovoga sveta jeste prvi korak te hrišćan-ske pobune na putu ka istinskoj slobodi, a ključ koji otključava vrata tog puta jeste asketizam (podvižništvo). Asketizam je praksa zadobijanja vrlina kroz duhovni i fizički podvig: post, molitvu, bdenje, tihovanje i odricanje. Suština hrišćanskoga podviga je u odricanju od ovog prolaznog sveta i njegovih uži-vanja sa ciljem zadobijanja večnog mira drugoga sveta - mira Carstva Božijeg. Ta hrišćanska pobuna protiv ovog sveta započinje na poprištu našeg srca, naše duše i našeg tela i upravo ona predstavlja jedini izvor istinske slobode čovekove. [1] Da bismo shvatili šta je to hrišćanska pobuna kao poslednja istinska pobuna, moramo najpre da naučimo šta su te-lo i duša, šta su čula, šta su strasti a šta vrline, šta je molitva i šta je stradanje. Počećemo od onoga što se tiče same ljudske egzistencije. Dva su osnovna vida ljudskoga života - telesni i duševni. Oba ova vida funkcionišu u skladu sa čovekovom voljom. Telo je ono čime se izražava duša, a duša je ono čime telo živi. Ako želimo da naše odvajanje od sveta bude uspešno onda ono mora biti i na duševnom i na telesnom planu. Život tela je u zajedničkom radu različitih organa, od kojih svaki ponaosob vrši svoju pojedinačnu funkciju, koja je neophodna za ukupni život tela. Postoje tri osnovna sistema: sistem za varenje, mišićno-skeletni sistem i nervni sistem. Kada ovi sistemi funkcionišu pravilno i u međusobnoj vezi, telo je zdravo i život nije ugrožen, ali kada se taj poredak poremeti, telo se razboljeva i život biva ugrožen. Ovo pravilo važi i za dušu. 

Преузето из књиге "Деца апокалипсе", http://www.prijateljboziji.com/_deca-apokalipse/1134

Слика: http://www.dreamstime.com/stock-photo-cave-apocalypse-patmos-island-greece-were-saint-ioannis-evangelist-wrote-revelation-image41780309

Беседа Светог Јустина Ћелијског на Усековање Светог Јована, одломак

 Беседа Светог Јустина Ћелијског на Усековање Светог Јована, одломак


Ми данaс, славећи овог Великог и Славног првог Апостола, првог Мученика, првог Еванђелиста, и Претечу свих истинских хришћана кроз векове, ми се клањамо његовом страдању радосном за Истину Христову, и његовом светом Еванђељу и светом апостолству и светом мучеништву. Гле, две хиљаде година, он, који је допустио да ге безакони цар посече, чини безбројна чудеса кроз земаљски свет, живећи поред Господа Христа у овоме свету. Две хиљаде година он чудотвори непрестано по свима душама које му се обраћају молитвама.

Гле, брате и сестро, када си у некој великој муци, обрати се том првом Апостолу Христовом, и помоћи ће ти у свим твојим тешкоћама. Када си у каквој великој невољи, обрати се том првом Еванђелисти. Ма какве горчине биле у твојој души он ће ти тајанствено послати из оног света утеху у душу твоју намучену. И кад си у искушењима и страхотама овог земаљског живота, ти прибегни њему, Светом Исповеднику, кажи му срце своје, испричај му душу своју, и буди уверен - он ће на тајанствен божански начин сићи у душу твоју и спасти те, и избавити од свих искушења и невоља. Али, ако треба да пострадаш за Господа Христа у овоме свету, на тебе наваљују људи са свих страна, безбожници и христоборци, хоће да те униште ако си Христов, хоће да ућуткају уста која говоре о Христу, ти се онда сети њега, првог Мученика, завапи к њему: О, Свети Мучениче, први Мучениче еванђелски Христов, похитај ми у помоћ! Дај ми да и ја умрем за Господа Христа, да оставим тело као пролазно одело, и да кренем у Царство Христово, кроз свети мученички пут!
И он ће умолити Господа да и ти уђеш у ред светитеља.
Тако, данашњи мали Велики Петак претвара се за нас у велику Васкршњу радост. Петак мали а Велики Васкрс, - Васкрс за све хришћане свих векова. И за нас данас, и за мене и за тебе, за сваког данашњег хришћанина, гле, данашњи Велики Петак је у исто време и Васкрс, јер ми, ми славимо вечно живог на небесима Светог Јована Крститеља Господњег. Како је победио смрт нанесену му од Ирода, јуришао је на небески свет, да буде први после Богомајке поред Господа Христа. Видели сте икону такозвану "Деисис" тојест мољење: Господ седи на престолу славе - Цар Небески, с десне стране њега - Пресвета Богомајка, а с леве Свети Претеча. Моле се Њему за род људски.
О, нека би његове свете молитве биле узнесене и данас, и сутра, и увек, и узносиле се за нас Хришћане и Србе, и за све људе овога света. Да Господ све покаје, све помилује, да све спасе. Еда бисмо сви људи, предвођени Славним Претечом, вечито славили Јединог Истинитог Бога у свим световима, Господа Христа, коме нека је част и слава, сада и увек и у векове векова. Амин. 

Текст:  http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Besede_Jovana_Sangajskog_bogoslovlje.htm#07
Слика: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e7/The_Beheading_of_St_John_the_Baptist_-_Google_Art_Project.jpg

Они који се плаше нормалног човека

Народ Гадаре уплаши се нормалног човека


И дођоше Исусу и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи обучен и присебан и уплашише се. Јеванђеље по Марку, 5,5

 Овај одломак из Јеванђеља по Марку говори да је за човека најбитније бити присебан = при себи, а то је онда када смо уз скуте Господа. До доласка Господа у Гадару, тај човек са нечистим дусима, био је ван себе, ломећи окове, вичући и бијући себе камењем,  боравећи  у гробовима. Видимо да тамо где борави зли демон, ту је и бес, немоћ и бесмислено кажњавање тела. Као стих из песме групе "Бјесови" :
"И чујем смех
Који у урлик
Који у јецај преварених
Постаје".
А када Господ истера демоне из човека, ситуација се нагло мења. Наги несрећник, огољен од врлине и одела, сада је обучен, споља и изнутра; вансебни је при себи и као дете у крилу мајке, тражи заштите и љубави од свог исцелитеља. А народ из Гадаре,сународници бесомучника, уплашише се када га видеше обученог. Дотада привидно  нормални и при себи, показују се горим од онога који их је много времена мучио и плашио. Уплашили су се јер су остали без онога на кога су могли да упере прстом и захвале Богу што нису као голи немоћник, величајући  своју присебност и врлину јер не туку себе камењем, нити урлају, нити су голи.Оздрављењем ђаволима мученог, оголило се њихово  споља пристојно и морално понашање откривајући безосећајна срца, душе збуњене здрављем дотада болесног човека и чудотворном силом Незнанца. Далеко од радости и љубави због великог исцељења свог ближњег, моле једину праву Радост и Љубав да иде од њих. И Она оде, остављајући их забезекнуте јер губе  своју  главну тему оговарања, а са њом и хвалисање својим вајним "поштењем  и нормалношћу".

Слика: http://www.molodost.in.ua/media/uploads/gadarinskij2.jpg

Апостоли на смрт осуђени, Доријан Греј и слика која стари

Апостоли на смрт осуђени, Доријан Греј и слика која стари

Апостоли на смрт осуђени

"Јер мислим да Бог нас апостоле показа као последње, као  на  смрт осуђене. " (1 Коринћанима  4,9). А шта ради на смрт осуђени? Моли за укидање казне, за живот. Ако велики апостоли, моле за милост као они на смрт осуђени, зашто ми, колико мањи од њих,  не завапимо, бар једном дневно:

"Господе, послушај вапај мој,

дај ми још један трен,

да збришем прљавштину са лика

који си ти створио!"

Доријан Греј и слика која стари

Доријан Греј, јунак из романа Оскара Вајлда "Слика Доријана Греја", чини грехе, а његова младост остаје. Заузврат, његов портрет стари, са новим грехом, злочином. 

Шта је тај портрет, тај кварећи обојени лик? Он је лик, слика његове савести. А тај лик, који треба да га саветује, пропада. Његов спољњи лик, људима видљив, и даље је привлачан, наочит.  Али, како роман каже, слика, тојест греси, прогоне Доријана. Он одлучује, на погрешан  начин, да се промени,  уништавањем слике да угуши глас савести. И ту видимо други приступ гресима, тако далек апостолима. Очајање због грехова води самоубиству (Греј), док апостолска свест о својој грешности води покајању, вапају осуђеног на смрт.

И тако схватамо да  човек често игра  игру у којој  свој спољашњи лик чини допадљивим, невиним, чистим, док се његов унутарњи лик квари и пече, гризе (грижа савести). Шта је решење? Како од две слике створити једну? 

Треба да  се утекне лажној инстант слици о себи и да се призна пред  људима, нашим сапатницима, своја грешност и несавршеност, уз захвалност Богу на таленте које нам је подарио. На тај начин да победимо очајање због грехова и гордост због дарова који су нам позајмљени на чување и усавршавање.

Слика:  http://fc05.deviantart.net/fs70/i/2014/056/0/b/the_picture_of_dorian_gray_by_iayetta83-d77xk7i.jpg

О роману: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0