Да ли је јога вежба? Саопштење о хришћанима који практикују јогу

                           Они који практикују вежбе јоге не знају да  њима себе   припремају за неправилну, нехришћанску "молитву" ( медитацију)

Саопштење о хришћанима који практикују јогу

У посланици објављеној 4. јуна 2013.,  митрополит Марко Хиоски ( грчко острво, Хиос)  дотиче се  хришћана који се баве  јогом и тога да ли је она само физичка вежба или не. Углавном, он објашњава да је хиндуистичка религијска пракса јоге установљена са јединим циљем уласка у духовно стање, и да никада није имала везе са вежбањем све до пре неколико деценија када су је (јогу) хиндуистички  јогини  објаснили на тај начин да би задобили присталице на Западу.

Посланица 14. : Да ли је јога вежба?

Светом свештенству и побожном народу наше свете митрополије,

Браћо моја,


Кључно обележје нашег времена је збрка приметна у различитим видовима човековог живота. Нарочит пример  ове духовне  и животне пометње је у томе да се  јога, као у основи религијска техника хиндуизма, рекламира у нашој земљи (Грчкој), Европи, САД, као решење за постизање физичке спремности које се нуди да нас ослободи од бројних проблема који произилазе из стресног начина живота.

Али, шта је то јога? Реч јога потиче од санкритске речи јуџ која значи "сјединити се", подразумевајући сједињење појединачне душе са безличним апсолутним Једним хиндуизма (видети P. Schreiner, Yoga: Wörterbuch des Christen-tums, 1995, p. 1376). Ово сједињење сматра се као ослобођење и искупљење човечанства од карме, то јест  од последица које происходе од наших избора и деловања у такозваним претходним животима.

Штавише, у вези са изразом јога, морамо да истакнемо да се он користи да означи једну од шест правоверних  школа хиндуистичке филозофије (видети H. Baer, ​​"Yoga", in the Lexikon der Sekten, Sohdergruppen und Weltanschauungen, 7th Ed, 2001, pp. 1166-1174).

А да ли је јога вежба? Да ли се може издвојити практична вежба од њеног религијског садржаја и окружења? Може ли се занемарити сврха у коју је она употребљена? Наравно, не.

А шта да се ради са тврдњама различитих центара, института, школа, група, новина и сала за гимнастику који је представљају  лишеном религијске природе, наводећи да је она "научна" психосоматска вештина, или вештина за  мирно живљење и духовну самоспознају? Без сумње ова тврђења су нетачна. Она често дезинформишу и збуњују користећи крајње примамљив речник (видети R. Hauth, (Hrsg), Kompaktlexikon Religionen, 1998, p. 366).

Насупрот тога, јога је систематична религијска теорија, техника и метода која се развија кроз различите фазе и вежбе, од којих је једна медитација, која доводи оне који је користе, под вођством учитеља (гуру), до изолованог живота са безличним апсолутом хиндуизма. На овај начин особа се избавља и искупљује од грехова и заблуда начињених током свих такозваних претходних живота. Дакле, горе видимо да је виђење јоге само као вежбе неправилно. И то: 1) зато што је она основно обележје хиндуистичког система, 2) зато што се не може лишити свог религијског карактера у складу са одликама свог садржаја и сврхом вежбе, 3) зато што је нераскидиво повезана са антихришћанским појмом реинкарнације, 4) зато што чини чисто људски напор усмерен ка спасењу кроз технике и вежбе.

Зашто су различите технике јоге опасне? Одговор на то питање даје чланак о јоги из уважене енциклопедије Δο­μή(Доми). Тамо се каже: "Познато је да упражњавање јоге ствара не само психолошка него и парапсихолошка преимућства - зато што она изокреће извесне физичке и душевне функције " (Δο­μή, vol. 4, p. 199).

Да бисмо окончали ово наше кратко изношење о томе да ли је или није јога вежба, морамо опет да се подсетимо свега оног што је очигледно. Вредност нашег идентитета православних хришћана није сагласна са коришћењем хиндуистичких религијских обреда у било ком виду наших живота.

Спасење човека, које се слободно настанило унутар Цркве,  је дело и жртва љубави и милости нашег Христа. Зар Павле за нас не каже са свом озбиљношћу: "Јер сте сви   синови Божији вером у Христа Исуса, јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте" (Гал. 3:26-27), и: "Не упрежите се у исти јарам са неверницима: јер какву заједницу има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост са тамом?" (2 Кор. 6:14-15).

Са топлим очинским молитвама,

Митрополит

Хиоса, Псаре и Инусеса, Марко

Преузето са:  http://www.johnsanidopoulos.com/search/label/Yoga

Слика: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/bmp/molitvaomot.jpg

О хришћанској побуни - истинском циљу живота човека (први део), из дела "Деца апокалипсе"

                     Пећина Апокалипсе, Патмос, у којој је свети Јован Богослов написао   "Откровење  (Апокалипсу)"

Hrišćanska pobuna – poslednja istinska pobuna 

 Od dana kada se Bog ovaplotio i bio raspet pa sve do danas, "Carstvo Nebesko s naporom se uzima i podvižnici ga zadobijaju" (Mt. 11, 12). Odgovor na pitanje "Zašto?" otkriven je i sada moramo da zadobijamo Carstvo Nebesko sa naporom: u veri, nadi i ljubavi. Danas je vreme za hrišćansku pobunu - poslednju istinsku pobunu. Mi više nismo deca čovekovog rata protiv Boga, zato što sada znamo put, istinu i život. U našim srcima je završen taj strašni čovekov rat protiv Boga. U nama više nema nasilja, već je ostala samo sila odlučnosti naše volje da živimo i umiremo za Istinu Božiju. Sada počinje naša nevidiva borba. To je borba protiv strasti i poroka u nama, koja će trajati do kraja života. To je rat protiv greha čiji je cilj zadobijanje vrlina. Ova nevidiva borba započinje i završava kao hrišćanska pobuna - poslednja istinska pobuna.

Odvajanje od ovoga sveta jeste prvi korak te hrišćan-ske pobune na putu ka istinskoj slobodi, a ključ koji otključava vrata tog puta jeste asketizam (podvižništvo). Asketizam je praksa zadobijanja vrlina kroz duhovni i fizički podvig: post, molitvu, bdenje, tihovanje i odricanje. Suština hrišćanskoga podviga je u odricanju od ovog prolaznog sveta i njegovih uži-vanja sa ciljem zadobijanja večnog mira drugoga sveta - mira Carstva Božijeg. Ta hrišćanska pobuna protiv ovog sveta započinje na poprištu našeg srca, naše duše i našeg tela i upravo ona predstavlja jedini izvor istinske slobode čovekove. [1] Da bismo shvatili šta je to hrišćanska pobuna kao poslednja istinska pobuna, moramo najpre da naučimo šta su te-lo i duša, šta su čula, šta su strasti a šta vrline, šta je molitva i šta je stradanje. Počećemo od onoga što se tiče same ljudske egzistencije. Dva su osnovna vida ljudskoga života - telesni i duševni. Oba ova vida funkcionišu u skladu sa čovekovom voljom. Telo je ono čime se izražava duša, a duša je ono čime telo živi. Ako želimo da naše odvajanje od sveta bude uspešno onda ono mora biti i na duševnom i na telesnom planu. Život tela je u zajedničkom radu različitih organa, od kojih svaki ponaosob vrši svoju pojedinačnu funkciju, koja je neophodna za ukupni život tela. Postoje tri osnovna sistema: sistem za varenje, mišićno-skeletni sistem i nervni sistem. Kada ovi sistemi funkcionišu pravilno i u međusobnoj vezi, telo je zdravo i život nije ugrožen, ali kada se taj poredak poremeti, telo se razboljeva i život biva ugrožen. Ovo pravilo važi i za dušu. 

Преузето из књиге "Деца апокалипсе", http://www.prijateljboziji.com/_deca-apokalipse/1134

Слика: http://www.dreamstime.com/stock-photo-cave-apocalypse-patmos-island-greece-were-saint-ioannis-evangelist-wrote-revelation-image41780309