О хришћанској побуни - истинском циљу живота човека (први део), из дела "Деца апокалипсе"

                     Пећина Апокалипсе, Патмос, у којој је свети Јован Богослов написао   "Откровење  (Апокалипсу)"

Hrišćanska pobuna – poslednja istinska pobuna 

 Od dana kada se Bog ovaplotio i bio raspet pa sve do danas, "Carstvo Nebesko s naporom se uzima i podvižnici ga zadobijaju" (Mt. 11, 12). Odgovor na pitanje "Zašto?" otkriven je i sada moramo da zadobijamo Carstvo Nebesko sa naporom: u veri, nadi i ljubavi. Danas je vreme za hrišćansku pobunu - poslednju istinsku pobunu. Mi više nismo deca čovekovog rata protiv Boga, zato što sada znamo put, istinu i život. U našim srcima je završen taj strašni čovekov rat protiv Boga. U nama više nema nasilja, već je ostala samo sila odlučnosti naše volje da živimo i umiremo za Istinu Božiju. Sada počinje naša nevidiva borba. To je borba protiv strasti i poroka u nama, koja će trajati do kraja života. To je rat protiv greha čiji je cilj zadobijanje vrlina. Ova nevidiva borba započinje i završava kao hrišćanska pobuna - poslednja istinska pobuna.

Odvajanje od ovoga sveta jeste prvi korak te hrišćan-ske pobune na putu ka istinskoj slobodi, a ključ koji otključava vrata tog puta jeste asketizam (podvižništvo). Asketizam je praksa zadobijanja vrlina kroz duhovni i fizički podvig: post, molitvu, bdenje, tihovanje i odricanje. Suština hrišćanskoga podviga je u odricanju od ovog prolaznog sveta i njegovih uži-vanja sa ciljem zadobijanja večnog mira drugoga sveta - mira Carstva Božijeg. Ta hrišćanska pobuna protiv ovog sveta započinje na poprištu našeg srca, naše duše i našeg tela i upravo ona predstavlja jedini izvor istinske slobode čovekove. [1] Da bismo shvatili šta je to hrišćanska pobuna kao poslednja istinska pobuna, moramo najpre da naučimo šta su te-lo i duša, šta su čula, šta su strasti a šta vrline, šta je molitva i šta je stradanje. Počećemo od onoga što se tiče same ljudske egzistencije. Dva su osnovna vida ljudskoga života - telesni i duševni. Oba ova vida funkcionišu u skladu sa čovekovom voljom. Telo je ono čime se izražava duša, a duša je ono čime telo živi. Ako želimo da naše odvajanje od sveta bude uspešno onda ono mora biti i na duševnom i na telesnom planu. Život tela je u zajedničkom radu različitih organa, od kojih svaki ponaosob vrši svoju pojedinačnu funkciju, koja je neophodna za ukupni život tela. Postoje tri osnovna sistema: sistem za varenje, mišićno-skeletni sistem i nervni sistem. Kada ovi sistemi funkcionišu pravilno i u međusobnoj vezi, telo je zdravo i život nije ugrožen, ali kada se taj poredak poremeti, telo se razboljeva i život biva ugrožen. Ovo pravilo važi i za dušu. 

Преузето из књиге "Деца апокалипсе", http://www.prijateljboziji.com/_deca-apokalipse/1134

Слика: http://www.dreamstime.com/stock-photo-cave-apocalypse-patmos-island-greece-were-saint-ioannis-evangelist-wrote-revelation-image41780309

Беседа Светог Јустина Ћелијског на Усековање Светог Јована, одломак

 Беседа Светог Јустина Ћелијског на Усековање Светог Јована, одломак


Ми данaс, славећи овог Великог и Славног првог Апостола, првог Мученика, првог Еванђелиста, и Претечу свих истинских хришћана кроз векове, ми се клањамо његовом страдању радосном за Истину Христову, и његовом светом Еванђељу и светом апостолству и светом мучеништву. Гле, две хиљаде година, он, који је допустио да ге безакони цар посече, чини безбројна чудеса кроз земаљски свет, живећи поред Господа Христа у овоме свету. Две хиљаде година он чудотвори непрестано по свима душама које му се обраћају молитвама.

Гле, брате и сестро, када си у некој великој муци, обрати се том првом Апостолу Христовом, и помоћи ће ти у свим твојим тешкоћама. Када си у каквој великој невољи, обрати се том првом Еванђелисти. Ма какве горчине биле у твојој души он ће ти тајанствено послати из оног света утеху у душу твоју намучену. И кад си у искушењима и страхотама овог земаљског живота, ти прибегни њему, Светом Исповеднику, кажи му срце своје, испричај му душу своју, и буди уверен - он ће на тајанствен божански начин сићи у душу твоју и спасти те, и избавити од свих искушења и невоља. Али, ако треба да пострадаш за Господа Христа у овоме свету, на тебе наваљују људи са свих страна, безбожници и христоборци, хоће да те униште ако си Христов, хоће да ућуткају уста која говоре о Христу, ти се онда сети њега, првог Мученика, завапи к њему: О, Свети Мучениче, први Мучениче еванђелски Христов, похитај ми у помоћ! Дај ми да и ја умрем за Господа Христа, да оставим тело као пролазно одело, и да кренем у Царство Христово, кроз свети мученички пут!
И он ће умолити Господа да и ти уђеш у ред светитеља.
Тако, данашњи мали Велики Петак претвара се за нас у велику Васкршњу радост. Петак мали а Велики Васкрс, - Васкрс за све хришћане свих векова. И за нас данас, и за мене и за тебе, за сваког данашњег хришћанина, гле, данашњи Велики Петак је у исто време и Васкрс, јер ми, ми славимо вечно живог на небесима Светог Јована Крститеља Господњег. Како је победио смрт нанесену му од Ирода, јуришао је на небески свет, да буде први после Богомајке поред Господа Христа. Видели сте икону такозвану "Деисис" тојест мољење: Господ седи на престолу славе - Цар Небески, с десне стране њега - Пресвета Богомајка, а с леве Свети Претеча. Моле се Њему за род људски.
О, нека би његове свете молитве биле узнесене и данас, и сутра, и увек, и узносиле се за нас Хришћане и Србе, и за све људе овога света. Да Господ све покаје, све помилује, да све спасе. Еда бисмо сви људи, предвођени Славним Претечом, вечито славили Јединог Истинитог Бога у свим световима, Господа Христа, коме нека је част и слава, сада и увек и у векове векова. Амин. 

Текст:  http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Besede_Jovana_Sangajskog_bogoslovlje.htm#07
Слика: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e7/The_Beheading_of_St_John_the_Baptist_-_Google_Art_Project.jpg

Они који се плаше нормалног човека

Народ Гадаре уплаши се нормалног човека


И дођоше Исусу и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи обучен и присебан и уплашише се. Јеванђеље по Марку, 5,5

 Овај одломак из Јеванђеља по Марку говори да је за човека најбитније бити присебан = при себи, а то је онда када смо уз скуте Господа. До доласка Господа у Гадару, тај човек са нечистим дусима, био је ван себе, ломећи окове, вичући и бијући себе камењем,  боравећи  у гробовима. Видимо да тамо где борави зли демон, ту је и бес, немоћ и бесмислено кажњавање тела. Као стих из песме групе "Бјесови" :
"И чујем смех
Који у урлик
Који у јецај преварених
Постаје".
А када Господ истера демоне из човека, ситуација се нагло мења. Наги несрећник, огољен од врлине и одела, сада је обучен, споља и изнутра; вансебни је при себи и као дете у крилу мајке, тражи заштите и љубави од свог исцелитеља. А народ из Гадаре,сународници бесомучника, уплашише се када га видеше обученог. Дотада привидно  нормални и при себи, показују се горим од онога који их је много времена мучио и плашио. Уплашили су се јер су остали без онога на кога су могли да упере прстом и захвале Богу што нису као голи немоћник, величајући  своју присебност и врлину јер не туку себе камењем, нити урлају, нити су голи.Оздрављењем ђаволима мученог, оголило се њихово  споља пристојно и морално понашање откривајући безосећајна срца, душе збуњене здрављем дотада болесног човека и чудотворном силом Незнанца. Далеко од радости и љубави због великог исцељења свог ближњег, моле једину праву Радост и Љубав да иде од њих. И Она оде, остављајући их забезекнуте јер губе  своју  главну тему оговарања, а са њом и хвалисање својим вајним "поштењем  и нормалношћу".

Слика: http://www.molodost.in.ua/media/uploads/gadarinskij2.jpg

Апостоли на смрт осуђени, Доријан Греј и слика која стари

Апостоли на смрт осуђени, Доријан Греј и слика која стари

Апостоли на смрт осуђени

"Јер мислим да Бог нас апостоле показа као последње, као  на  смрт осуђене. " (1 Коринћанима  4,9). А шта ради на смрт осуђени? Моли за укидање казне, за живот. Ако велики апостоли, моле за милост као они на смрт осуђени, зашто ми, колико мањи од њих,  не завапимо, бар једном дневно:

"Господе, послушај вапај мој,

дај ми још један трен,

да збришем прљавштину са лика

који си ти створио!"

Доријан Греј и слика која стари

Доријан Греј, јунак из романа Оскара Вајлда "Слика Доријана Греја", чини грехе, а његова младост остаје. Заузврат, његов портрет стари, са новим грехом, злочином. 

Шта је тај портрет, тај кварећи обојени лик? Он је лик, слика његове савести. А тај лик, који треба да га саветује, пропада. Његов спољњи лик, људима видљив, и даље је привлачан, наочит.  Али, како роман каже, слика, тојест греси, прогоне Доријана. Он одлучује, на погрешан  начин, да се промени,  уништавањем слике да угуши глас савести. И ту видимо други приступ гресима, тако далек апостолима. Очајање због грехова води самоубиству (Греј), док апостолска свест о својој грешности води покајању, вапају осуђеног на смрт.

И тако схватамо да  човек често игра  игру у којој  свој спољашњи лик чини допадљивим, невиним, чистим, док се његов унутарњи лик квари и пече, гризе (грижа савести). Шта је решење? Како од две слике створити једну? 

Треба да  се утекне лажној инстант слици о себи и да се призна пред  људима, нашим сапатницима, своја грешност и несавршеност, уз захвалност Богу на таленте које нам је подарио. На тај начин да победимо очајање због грехова и гордост због дарова који су нам позајмљени на чување и усавршавање.

Слика:  http://fc05.deviantart.net/fs70/i/2014/056/0/b/the_picture_of_dorian_gray_by_iayetta83-d77xk7i.jpg

О роману: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0

Дечијим поверењем у Царство небеско

                                                              Будите као деца

Дечијим поверењем у Царство небеско

Господ наш рече у Јеванђељу по Матеју (18,3) : "Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско." Ове речи Господње могу се видети у срцима, на лицима људи који на литургији приступају Светом причешћу са страхом  и љубављу. Они му приступају са дечијим поверењем, не са сумњичавошћу неких "одраслих" који не могу да поиме да је пред њима тело и крв Христова у виду хлеба и вина! Чула им кажу једно, а срце хладно и без вере не види испод чулног и спољашњег.

А деца и они одрасли кротког и благог срца, који не "калкулишу " са причешћем, узимајући га неколико пута годишње јер се "ваља", а и кад се причестиш можеш да се похвалиш својом "побожношћу", знају са дрхтањем и трепетом, са свешћу о својој недостојности, да је тамо где је причешће, ту је Господ Исус Христос, ту је Царство Божије! Они се пре причешћа, на литургији сећају речи Господа који рече на Тајној вечери:

-И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече:

Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова. ( Јеванђеље по Матеју 26, 26-28). -

Знају да је услов за причешће које чисти и просвећује, а не спаљује као Божији огањ правде, мир са свим људима око себе и пут жртве по узору на Господа Исуса Христа који даде ПРВО СВОЈЕ ВРЕМЕ, ЕНЕРГИЈУ, РЕЧИ, ЉУБАВ, А КАСНИЈЕ И СВОЈ ЖИВОТ за спасење ГРЕШНИКА. Да дајемо  себе без прорачуна и лукавства оних који уместо срца имају дигитрон у грудима, да имамо  срце топло и брижно и дух трезвен који се не заноси варљивим понудама нечастивог које хране човекову себичност и гордост.

Стекнимо дечије поверење и као мала деца са радошћу и страхопоштовањем приђимо оцу, свештенику који нам као брижни родитељ КАШИЧИЦОМ даје храну која ако се више дели, више је има. Храна неизмерног састрадавања, снисхођења. Загрљај крсни који жели да обујми цео свет. Децо духовна, дођите у загрљај Сина!

Слика:  https://pp.vk.me/c540100/c540102/v540102709/22d79/mAjbVkCnQnM.jpg

Благослов - Благо Слово!

                                                    Свети Јован Кронштатски и дете

Благослов - Благо Слово!

Оче, који све створи и све држиш у својој моћној руци, благослови!

Дај нам своје Благо Слово -  Сина Свога, Логоса и Реч!

Нека нам Он у нашим кржљавим срцима заблиста,

као клица расте, а ми да урастамо.

Нека  се Он шири, а ми скупљамо!

Нека Он кроз нас воли, негује и пази!

Нека наша рука буде Његова рука!

Нека наша усна постане Његова усна!

Нека молитва у нама

буде Његов славопој  Теби,

док ово сунце

не занеми и устукне

пред зором невечерњег дана! 

Слика: http://www.pinterest.com/pin/369717450632076882/