Света Петка Нова из Епивата
.Светa Параскевa Новa је рођенa у побожноj породици, којa je живеla у 11. веку у селу Епиват, између Силимврије и Цариграда. Њен старији брат Јевтимије се замонашио, а касније је био посвећен за епископа Матидиje. Једног дана, док је присуствовала богослужењу са мајком у узрасту од десет година, речи Господње пробиле су јој срце као стрела, "Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе" (Мт. 16:24) . Од тада је почела да дели своју одећу за сиромашне, због чега је претрпела много жалости од њене породице.
Након смрти својих родитеља, Параскева је отишла у Цариград, град са много цркава, моштију и чудотворних икона. Тамо је срела неке ревносне подвижнике који су је увели у духовни живот. Она се настанила у цркви Пресвете Богородице у Ираклији Понтијској где је провела пет година у сабраној молитви и посту пре него што је направила ходочашће у Свету земљу, где је дуго желела да се поклони оним местима у којима је живео наш Спаситељ и ходао. Није се вратила у Цариград, али чезнући да се повуче још даље од света и његових разонода, она је прешла реку Јордан (и настанила се) у пустињи. Ту је живела аскетским животом, док није напунила двадесет пет година. Анђео Господњи наредио јој да се врати у свој завичај, говорећи: "Остави пустињу и врати се у своју домовину, неопходно је да предаш своје тело земљи тамо, и твоју душу за стан Господу." Свете Петка је послушала, и вратила се Епиват у селу Катикратија где је живела две године у непрестаном посту и молитви.
Света Петка оде ка Господу у доби од двадесет и седам година, а сахрањенa је у близини мора. Сахрањена је по хришћанском обичају, али, пошто нико није знао ко је она и одакле је, у неозначеном гробу. Било је угодно Богу, међутим, да открије славу своје светитељке. Годину дана након њеног упокојења, тело мртвог морнара избачено је на обалу. Оно је већ почело да се распада и да одаје ужасан смрад испред свеца столпника у близини, који га је открио и затражио од сељака да га сахране. Они су не знајући ископали гроб право над моштима свете Петке. Те ноћи, један од копача, побожан човек по имену Георгије, уснио је сан. Видео је краљицу како седи на престолу, окружену сјајним мноштвом војника. Један од њих је рекао: "Георгије, зашто презресте тело свете Петке и сахранисте смрдљиви леш поред ње? Пожурите и пренесите тело светитељке на достојно место, јер Бог жели да прослави своју слушкињу на земљи. " Онда је сама света Петка проговорила: " Георгије, одмах ископај моје мошти. Не могу више да поднесем смрад оног леша.." И рекла му је ко је она и да је родом из Епивата. Исте ноћи, побожна жена, Јевтимија, имала је сличан сан.
Пошто су чули за те снове, следећег јутра сељаци су са упаљеним свећама отишли на гробље, где су ископали и открили мошти Свете Петке, миомирисне и читаве. Мошти су пренете у храм апостола Петра и Павла (у Епивату), где су, молитвама свете подвижнице, многи људи били излечени од разних болести, а слепи су прогледали. Она је остала тамо око 175 година.
Мошти свете Параскеве
Мошти свете Параскеве су премештене у Трново у Бугарској 1238. године и положене у Саборну цркву. Патријарх Јевтимије написао је њено житије и установио дан њеног прослављања 14. октобра. Турци су заузели Бугарску 1391. , а њене мошти су предате Мирчи Старијем, влашком кнезу (Влашка,једна од области Румуније). 1393. мошти је добила царица Милица, која их је пренела у Београд у цркву Ружицу. Када је Београд пао под Турке 1521., мошти су пренесене у Цариград и положене у патријаршијској катедрали.
1641. године, у време патријарха Цариграда Партенија Старог (1639-1644), и молдавског војводе Василија, Цариградска патријаршија се налазила у великој финансијској невољи. Патријарх се договорио са кнезом Василијем да му да мошти Свете Петке у замену за одређену суму новца. Он је спустио свете мошти преко утврђеног зида Фанара и оне су тајно пребачене у Јаши.
13. јуна 1641., њене непропадљиве мошти су пребачене у манастир Света Три Јерарха у Јаши у Румунији, где су се десила многа исцелења од њих. 26. децембра 1888. , након што су остале сачуване у пожару, мошти Свете Петке се поново селе. Овај пут су биле смештене у митрополијску катедралу у Јашију, где се налазе све до данашњих дана.
Вода са Извора свете Петке у Београду је излечила многе који су са вером тражили њену помоћ.
Јака суша је погодила 1946-47. Молдавију, уз беду коју је оставио рат. Митрополит Јустинијан Марина је одобрио прву литију са кивотом у којем су биле мошти Свете Петке, који (кивот) се чува у Јашију од тада. Мошти су имале свој пут кроз сушом напуштена села у Јашију, Васлуи, Роману, Бакауу, Путни, Њамцу, Баји и Ботосани окрузима. Прилози прикупљени овом приликом су дељени, одлуком митрополита Јустинијана, сирочадима, удовицама, инвалидима, школским кухињама, црквама у изградњи, и манастирима како би се нахранили болесни, стари или немоћни монаси.
Похвална песма светој Петки
Владика Николај Велимировић
Чисто срце Господ жели,
Јеванђеље тако вели:
Чиста дева ти остаде,
Чисто срце Богу даде —
О предивна светитељко,
Наш узоре, света Петко!
Ум пречисти Господ тражи,
Без маштања и без лажи:
Ти му даде ум пречисти.
К'о анђелски — такав исти.
О предивна светитељко,
Чуј нам молбе, света Петко!
Душу чисту Господ иште
К'о небеско светилиште;
Такву душу ти одгаји,
Што на небу сад се сјаји,
О предивна светитељко,
Помози нам света Петко!
Помози нам молитвама
У животним невољама:
У облачној земној тузи
Засветли нам слично дузи —
О предивна чедна дево,
Света мајко Параскево?
Тропар, гл. 4.
Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену.
Кондак, гл. 6.
Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу благодат да чини чуда.
Фотографије и текст http://www.johnsanidopoulos.com/2010/10/saint-paraskeva-petka-new-of-epivato.html
Коришћени и текстови са сајтова http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih1014.htm http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=KBJ
Нема коментара:
Постави коментар