Свети Лука Јеванђелиста као узор за наш живот

                                                      

Свети Лука Јеванђелиста као узор за наш живот

Протојереј о. Џорџ Папаварнавас

Јеванђелист Лука, "љубљени лекар", како га апостол Павле назива, је аутор Јеванђеља по Луки и Дела апостолских. Родом из Антиохије у Сирији, припадао је збору Седамдесет апостола Христових. Био је близак сарадник апостола Павла, и пратио га је на његовим путовањима у Троаду, Филипе, од Филипа до Јерусалима и из Кесарије у Рим. Исто тако је био са њим оба пута када  је Павле  био заточен. Заиста, током његовог другог заточеништва, апостол Павле пише у својој Другој посланици Тимотеју да "Лука је сам код мене".

Јеванђелист Лука је проповедао јеванђеље у Далмацији, Француској и Италији. Такође, у Беотији и у Ахаји, где је саставио, према речима светог Григорија Богослова, Јеванђеље по Луки. По предању, био је сликар и насликао је Богородицу. Доживео је мученичку смрт, као уосталом и сви апостоли. Само Јован Јеванђелиста "је скончао у миру", а то се догодило зато што је он искусио мучеништво "поред крста Исуса." Мошти светог Луке пренесене су у свети храм Светих Апостола у Константинопољу 357. по Христу.

Његов живот и време дају нам прилику да истакнемо следеће:

Прво, да неки служе моћну и славну особу  веома је  природно по логици света, и то правдају чињеницом да због претрпљених непријатности и уложеног труда награда их чека. Али да неко доживљава муке и неугодности служећи некога  који нема светску моћ и зато не очекује да пожање неку добит, и што је најважније остаје близак тој особи током суђења и искушења, то превазилази палу људску логику, али исто тако истиче величанственост несебичне љубави. Све што се не слаже са палом људском логиком није нужно ирационално, али такође може бити надрационално, као што је то уистину несебична љубав. Права љубав није само осећање, већ жртва и крст.

Друго, у 24. поглављу Јеванђеља по Луки, јеванђелист Лука наводи догађај сусрета који је имао са васкрслим Христом, три дана после Његовог погребења. Док је ишао  за Емаус са апостолом Клеопом и путем тужно разговарао са њим о свему што се догодило током претходна три дана, васкрсли Господ им је пришао и ишао поред њих. Догађаји који су уследили су добро познати, и то како им је Он (Господ) протумачио догађаје као што су његово страдање и васкрсење који су се догодили, по Писму, тиме побудивши да се разгоре срца у њима. Али они Га не препознају. То се десило касније приликом "ломљења хлеба". Тада је Он благословио хлеб, претворио га  у своје тело и понудио га њима да једу. У ствари, они су Га препознали, тачније Христос "им се учинио  познат", откривајући им се током Свете Литургије. Иако је у исти час  нестао, њихова срца су  горела у њима као и раније и били су пуни радости. Из тог разлога су одмах оставили свој пут ​​и вратили се у Јерусалим, да објаве радосни догађај Христовог васкрсења Његовој једанаесторици ученика.

Срца која пламте љубављу према Христу, имају могућност да га, под одговарајућим условима, упознају у божанственој Литургији, у "ломљењу хлеба". Ово није емоционално или психолошко познање, већ егзистенцијално и онтолошко. Свети Теофилакт, архиепископ Бугарске, каже да сви они који примају тело и крв Христову, наравно под одговарајућим условима, имају очи своје душе отворене и они Га препознају, јер тело Господње има велику силу и призива велику радост. "Онима који примају благословени хлеб, (духовне)очи се отварају да Га препознају. Тело Господа има неизмерну и неописиву моћ ... Двојица ученика су се обрадовали, тако да су устали и вратили се  у Јерусалим."

Видели смо горе, током сусрета Христа са своја два ученика док су они ишли "ка Емаусу", да је тумачење божанског Писма претходило Божанском причешћу. Иста ствар се понавља управо током сваке Свете Литургије. По читању и тумачењу апостолских и јеванђељских одломака следи освећење часних дарова и Божанско причешће. А читање претходи молитви, коју свештеник чита тихо, тражећи од Бога да засија божанску светлост у његовом срцу и да му отвори ум да може да разуме читање, тако да га може протумачити и пренети га људима на разумљиви и особени православни начин. Исто тако моли Бога да усади у његову душу божански страх, да буде кадар да погази телесне жеље и живи духовним животом, што је тешко и без милости божије је немогуће.

Да служи "ближњем", свакој особи без дискриминације, а посебно нишчим и презреним и "најмањим", без себичности, то је карактерна црта светих, који познају љубав, односно Тројединог Бога, опитно, али и свих оних који се у приближној мери труде да остваре своје лично освећење.

Source: Ekklesiastiki Paremvasi, "ΕΥΑΓΓΕΛΙΣΤΗΣ ΛΟΥΚΑΣ", October 2007. Translated by John Sanidopoulos.

Текст и фотографија -  http://www.johnsanidopoulos.com/2013/10/saint-luke-evangelist-as-model-for-our.html