Икона светог апостола и јеванђелисте Јована у "тиховању"
8. мај (као и 26.септембар по старом календару, примедба преводиоца) је празник посвећен апостолу Јовану, јеванђелисти и Богослову. Међу свим апостолима, назив "Богослов" додељен је само светом Јовану, и који сведочи о духовним висинама које је он достигао, и дубини небеске мудрости којом је био обдарен. У овом светитељу, аутору узвишеног четвртог Јеванђеља и сведоку Божијег Откровења, мистици созерцања (духовно сагледавање узвишене лепоте постојања, примедба преводиоца) каснијих векова имали су образац вере и молитве. Управо икона светог Јована Богослова "у тишини (тиховању)" (рус: Иоанна Богослова "в молчании") најбоље описује овај идеал богослова.
Различите иконе светог Јована у тиховању (пребивању у тишини) појавиле су се у Русији од 16. века па надаље. Јован је био једини апостол који није мученички пострадао, а живео је добрих седамдесет година после Христове смрти, васкрсења, и вазнесења на небо. Баш пред крај свог живота свети Јован је написао своје Јеванђеље, што објашњава зашто је толико различито по свом изгледу у односу на остала три, и зашто се мање усредсређује на хронолошко описивање догађаја из Исусовог живота, који су већ добро познати, а више на духовно значење које стоји иза њих.
Икона показује апостола Јована у његовим последњим годинама, као старца "Богослова". У својим рукама држи Јеванђеље, са исписанима речима: "У почетку ..." (Јован 1:1). Са његове леве стране, приказан је анђео како шапуће у ухо Јеванђеље Јовану, апостол, пак, не гледа у њега, већ обара очи у созерцању. Десна рука светитеља је подигнута, чинећи знак крста преко уста, да га сачува да не каже нешто из своје маште: велики јеванђелиста сведен је на ћутање.
Надахнуће за ову слику могле су бити написане речи самог Јована: "А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин. (Јован 21:25)... " Ипак, постоји нешто друго. У овом ставу светог Јована одјекују речи о молитви монаха светитеља (није светитељ, примедба преводиоца) Евагрија Понтијског из 4. века: "Немојте гајити жељу да чулима видите анђеле или силе или чак Христа да не би били потпуно изведени из памети, тако узимајући вука за вашег пастира , доспевши до тога да обожавате демоне који су ваши непријатељи .. " Он такође пише: "Држите очи спуштене док се молите. Одбаците ваше тело и своје жеље и живите по духу. " И можда најпознатија Евагријева реченица: "Ако си богослов, ти ти се истински молиш. Ако се истински молиш, ти си богослов. " Апостол Јован се стога приказује као прави Богослов: у молитви, у нарочитој тихој, дубокој молитви.
Током касног 14. века, тиховање (мољење у тишини срца) и созерцање светогорских монаха (названо исихазам) нападнуто је унутар саме Цркве од стране оних који су веровали да је таква молитва губљење времена, које би се боље искористило у стицању интелектуалног знања Божанског. Исихасте, са светим Григоријем Паламом као њиховим најбољим представником, успешно су одбраниле свој начин живота. Може бити да је икона светог Јована Богослова "у тиховању", доспела у Русију од 15. и 16. века, као последица тога, и нашла дом међу манастирима северне пустиње где се таква молитва (тиховање) такође практикује.
Већ много речи је потрошено на описивање иконе која показује великог Богослова у тиховању, најбоље би било да се овде заврши завршним речима самог апостола, овог љубљеног пријатеља Христовог. Када је умирао, упиташе га ученици за последњи савет да га задрже у себи. "Децо моја", рекао је он, "љубите једни друге", а затим га понови. "Је ли то све?" упиташе га. "То је довољно", рекао је Јован, "јер на то вас је заветовао Господ."
Текст и слика http://iconreader.wordpress.com/2012/05/07/john-the-apostle-the-theologian-in-silence/
Нема коментара:
Постави коментар